Odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23-dr. zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti te revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je ispitao razloge istaknute u posebnoj reviziji i odlučio da dozvoli posebnu reviziju radi ujednačavanja sudske prakse, te je rešio kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija osnovana, jer je pobijana presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na osnovu kog je doneta pobijana presuda, u postupku izrade Katastra nepokretnosti formirana je katastarska parcela broj .. KO ..., upisana u LN br. .. KO ..., na koju se odnosi tužbeni zahtev. Parcela je nastala spajanjem većeg broja drugih parcela, među kojima je i k.p. br. .. od 60 m2 čiji je vlasnik bio tužilac. Prema stanju u spisima predmeta, po sadržini Uverenja Republičkog geodetskog zavoda od 09.12.2020. godine, 2008. godine je u postupku izrade Katastra nepokretnosti za KO ... formirana katastarska parcela .. KO ... spajanjem više parcela, među kojima i dela k.p. .. od 60 m AA iz ... . U Katastru nepokretnosti je parcela .. upisana u List nepokretnosti .. KO ... sa površinom od 4.951 m2 kao zemljište u građevinskom području, po kulturi zemljište pod zgradom i drugim objektom, sa većim brojem suvlasnika, fizičkih lica kao nosilaca privatne svojine, Gradom Nišom kao nosiocem javne svojine i Republikom Srbijom kao nosiocem državne svojine. Među upisanim titularima prava svojine na toj nepokretnosti nije tužilac. Za podatke o zgradama i drugim građevinskim objektima upisano je da je na parceli Ulica ..., izgrađena bez odobrenja za gradnju. Utvrđeno je da je pripojeni deo od 60 m2 k.p. br. .. asfaltiran u središnjem delu u površini od 37 m2, a istočni i zapadni deo u površini od 23 m2 je zemljani deo ulice.

Nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi propustio da izvrši eksproprijaciju parcele tužioca koja je ušla u sastav k.p. br. .. KO ... u površini od 60 m2, a zauzeo je tu parcelu izgradnjom puta, i da je u obavezi da naknadi tužiocu vrednost zauzetog dela, pozivom na odredbe člana 58. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije, člana 1. Protokola 1 uz Evropsku Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja je ratifikovana Zakonom o ratifikaciji iste Konvencije, te odredaba člana 185. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, jer je tuženi bez sprovedenog postupka eksproprijacije izgubio vlasništvo na svojoj parceli.

Drugostepeni sud je smatrao da je prvostepeni sud dao potpune i jasne razloge prema kojima tužilac nije upisan kao vlasnik na k.p. br. .. KO ..., ali da je njegova parcela bez postupka eksproprijacije izuzeta iz njegovog vlasništva i pripojena k.p. br. .. KO ... na kojoj tužilac nema pravo svojine. Ali, obrazlaže da se tužbenim zahtevom ne traži utvrđenje da je izvršeno zauzeće k.p. br. ... KO ..., u kom slučaju bi bio tačan navod tuženog da je izreka u suprotnosti sa izvedenim dokazima, jer zaista tužiocu nije zauzet udeo u k.p. br. .. KO ..., budući da on nema udela na ovoj parceli, već se tužbenim zahtevom traži isplata naknade zbog faktičke eksproprijacije, te smatra da tužbeni zahtev treba tumačiti u smislu zauzetog udela radi formiranja k.p. br. .. KO ... .

Revizijski sud ocenjuje da utvrđene činjenice nisu dovoljne za pravilnu primenu materijalnog prava i odluku o osnovanosti tužbenog zahteva.

Tužbenim zahtevom tužilac traži da se tuženi obaveže da tužiocu isplati naknadu za faktički zauzeti udeo tužioca na parceli k.p. br. .. KO ..., u realnom delu od 60 m2.

Utvrđeno je da tužilac prema stanju upisa u Katastru nepokretnosti nema svojinski udeo na parceli k.p. br. .. KO ... . Tužilac nije mogao izgubiti svojinska prava na zemljištu preparcelacijom, pripajanjem dela parcele br. .. novofomiranoj parceli .. . Zbog toga se ne može prihvatiti da je utvrđeno da je tužiocu koji je bio vlasnik parcele br. .. u vreme 2008. godine, prestalo pravo svojine faktičkom eksproprijacijom, pretvaranjem dela te parcele u površini od 60 m2 u ulicu, sada na katastarskoj parceli br. .. KO ... . Sudovi nisu raspravili ko je bio vlasnik dela parcele, raniji broj .., a sada .. KO ... u površini od 60 m2 kada je parcela br. .. KO ... pretvorena u ulicu, dakle u javnu svojinu. Zbog toga se ne može zaključiti da je pretvaranjem parcele u ulicu povređeno pravo tužioca na mirno uživanje imovine, realnog dela parcele .., odnosno udela u parceli br. .. KO ... faktičkom eksproprijacijom. Naknada za faktički eksproprisanu imovinu može pripasti samo onom vlasniku kome je ta imovina eksproprisana, odnosno faktički prevedena u javnu svojinu. Za sada nije utvrđeno da je to u konkretnom slučaju tužilac. Nije utvrđeno ni da je tužiocu prestalo pravo svojine na 60 m2 parcele br. .. faktičkom eksproprijacijom, ni da mu je prestao udeo u svojini na parceli br. .. KO ... faktičkom eksproprijacijom, odnosno pretvaranjem parcele u ulicu. Utvrđeno je samo da je tužilac 1980. godine bio vlasnik dela parcele od koga je formirana predmetna parcela, što nije dovoljno za zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva.

Zbog iznetog je ukinuta drugostepena i prvostepena presuda i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku radi raspravljanja bitne činjenice na koje je napred ukazano od značaja za pravo tužioca za naknadu zbog faktički eksproprisane nepokretnosti na koju se odnosi tužbeni zahtev.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković