Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 290/21 od 20.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog, a prvostepena presuda potvrđena u delu stava prvog izreke, kojim je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. deteta GG, pored iznosa dosuđenog stavom četvrtim izreke presude Osnovnog suda u Čačku P2 382/18 od 05.09.2019. godine, u delu koji je potvrđen stavom drugim izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 35/20 od 28.01.2020. godine, plaća iznos od još 5.000,00 dinara mesečno, počev od 25.09.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, do prestanka ili izmene obaveze, do 05. u mesecu za tekući mesec, i u delu stava trećeg izreke kojim je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužilje BB plaća iznos od 28.000,00 dinara mesečno, počev od 01.11.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, do prestanka ili izmene obaveze, do 05. u mesecu za tekući mesec, a sve pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog i trećeg izreke preinačena, tako što je stavom drugim izreke obavezan tuženi da dosuđeni iznos doprinosa za izdržavanje mal. GG plaća uplatom na tekući račun zakonske zastupnice majke AA, a da dosuđeni iznos doprinosa za izdržavanje BB plaća uplatom na tekući račun BB, stavom trećim izreke odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da doprinosi izdržavanju mal. GG iznosom od još 3.000,00 dinara mesečno i da se obaveže da doprinosi izdržavanju BB iznosom od još 12.000,00 dinara mesečno i stavom četvrtim izreke obavezan tuženi da tužiljama na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 83.400,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, parnične stranke su blagovremeno izjavile reviziju iz svih zakonskih razloga, pri čemu tužilje sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Dopuštenost revizije je predviđena članom 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005...6/2015), zbog čega nije bilo mesta oceni dozvoljenosti izuzetne revizije tužilja, primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, u vezi člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizije tužilje AA i tuženog nisu osnovane, a da je revizija tužilje BB osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Navode u revizijama kojima se ukazuje da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP. Nije osnovan navod revizije tužilja kojima zapravo ukazuju da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, u vezi člana 383. stav 4.ZPP, odnosno da je drugostepeni sud morao otvoriti glavnu raspravu u ovoj pravnoj stvari i sam pravilno i potpuno utvrditi činjenice koje je smatrao relevantnim za presuđenje. Zakazivanje rasprave pred drugostepenim sudom je u domenu odlučivanja veća drugostepenog suda kada oceni da je radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja potrebno ponoviti već izvedene dokaze ili dokaze koje je odbio da izvede prvostepeni sud. U konkretnom slučaju odluka drugostepenog suda zasnovana je na činjeničnom stanju utvrđenom tokom prvostepenog postupka iz koga je drugostepeni sud izveo drugačiji činjenično pravni zaključak i primenom odredaba materijalnog prava doneo drugačiju odluku o visini izdržavanja od prvostepenog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA i tuženi su zaključili brak ...1999. godine i imaju dvoje zajedničke dece i to mal. GG, rođenu ...2009. godine i punoletnu BB, ovde tužilju, rođenu ...2000. godine.

Presudom Osnovnog suda u Čačku P2 382/18 od 05.09.2019. godine, razveden je brak tužilje AA i tuženog, mal. kćerka stranaka GG poverena je na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, utvrđeno je prebivalište mal. deteta na adresi majke, obavezan je tuženi da doprinosi izdržavanju mal. deteta plaćanjem iznosa od 15.000,00 dinara mesečno, počev od 25.09.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, odbijen je, kao neosnovan, zahtev za obavezivanje tuženog da doprinosi izdržavanju mal. deteta plaćanjem mesečnog iznosa od još 15.000,00 dinara i obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 35/20 od 28.01.2020. godine, stavom drugim izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Čačku P2 382/18 od 05.09.2019. godine u delu kojim je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. GG plaća iznos od 10.000,00 dinara mesečno, počev od 25.09.2018. godine, ukinuta je presuda u preostalom delu kojim je odlučeno o zahtevu za izdržavanje mal. GG, kao i odluka o troškovima postupka. Istovremeno je naloženo prvostepenom sudu da u ponovnom postupku odluči o uređenju načina održavanja ličnog kontakta tuženog sa mal. GG.

U ponovnom postupku rešenjem Osnovnog suda u Čačku P2 44/20 od 28.09.2020. godine, spisi predmeta Osnovnog suda u Čačku P2 511/19 formirani po tužbi tužilje GG protiv tuženog VV, radi izdržavanja, spojeni su spisima istog suda P2 44/20 po tužbi tužilje AA, radi jednovremenog postupanja i odlučivanja.

Tužilja AA, majka mal. GG i tužilje BB, rođena je 1977. godine, radi kao ... u „...“ na određeno vreme, po ugovoru koji se produžava svakih mesec dana i ostvaruje zaradu u mesečnom iznosu od 32.000,00 dinara. Živi u stanu kupljenom u toku trajanja bračne zajednice sa tuženim, površine 128 m2. Mesečne rashode za stan plaća u letnjem periodu oko 12.500,00 dinara, a u zimskom oko 19.500,00 dinara. Ima finansijsku pomoć od svojih roditelja-majke koja je penzioner sa mesečnim primanjima od 35.000,00 dinara, s tim što se dodatno angažuje kao medicinska sestra, na koji način ostvaruje i iznos od još 50.000,00 dinara i oca koji poseduje auto plac. Dobrog je opšteg zdravstvenog stanja i nema druge imovine osim stana u kojem živi sa mal. GG.

Tuženi je rođen 1976. godine, suvlasnik je firme ''...'' u ..., koja se bavi transportom i ima na raspolaganju pet kamiona i četiri zaposlena radnika. Kada boravi u ... živi u iznajmljenom stanu, gde sobu i kupatilo plaća 180 evra mesečno, a u ... živi u porodičnoj kući sa roditeljima i plaća troškove grejanja na gas 3.000,00 dinara u letnjoj sezoni, a 15.000,00 dinara u grejnoj sezoni, dok ostale mesečne dažbine plaćaju njegovi roditelji. Od januara do septembra 2018. godine doprinosio je izdržavanju zajedničke dece iznosima od po 200 evra mesečno i plaćao je dažbine za stan u kome tužilja AA živi sa mal. GG. Prvostepeni sud je prihvatio iskaz tuženog da je u ... prijavljen i da ostvaruje minimalnu zaradu u iznosu od 674 evra, ali je, pošto tuženi nije postupio po nalogu suda da dostavi dokaze u pogledu visine prihoda koji ostvaruje kao suvlasnik firme ''...'', ocenio da to nije stvarna zarada koju tuženi mesečno ostvaruje, imajući u vidu njegove troškove i način života, da je tokom 2019. godine u renoviranje kuće u ... uložio 10.000 evra, da je kćerkama kupovao patike u iznosu od po 100, 200 i 300 evra, da njegovi zaposleni ostvaruju mesečnu zaradu u iznosu od 1.500 evra, iz čega je izveo zaključak da tuženi kao vlasnik firme može da ostvaruje samo veće mesečne prihode od zaposlenih u njegovoj firmi. Tuženi je dobrog zdravstvenog stanja i nema drugih lica prema kojima ima zakonsku obavezu izdržavanja.

Maloletna GG pohađa šesti razred osnovne škole, zdravo je dete, razvija se u skladu sa uzrastom. Pohađa privatne časove engleskog i nemačkog jezika što ukupno mesečno košta 5.600,00 dinara mesečno. Za treninge sporta se mesečno izdvaja 2.000,00 dinara, njene potrebe za higijenom i hranom iznose oko 15.000,00 dinara na mesečnom nivou, za odećom i obućom oko 5.000,00 dinara, kao i utvrđena izdvajanja za odlazak na ekskurzije i dečije rođendane, potrebe za knjigama, sveskama i priborom.

Tužilja BB studira privatni ... fakultet u ..., redovan je student. Školske 2019/20 godine je upisala je prvu godinu, u vreme zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom je bila druga godina fakulteta. Upis na prvu godinu školarine platila je 2.800 evra, a upis na drugu godinu 2.900 evra. Živi u ..., u stanu za koji mesečno plaća zakupninu u iznosu od 150 evra, za dažbine mesečno plaća 13.000,00 dinara, a svaku prijavu ispita plaća po 10 evra. Dnevni troškovi za ishranu i higijenu iznose od 800-1.000,00 dinara, a troškovi taksi prevoza radi dolaska iz ... za ... u jednom pravcu iznose 1.200,00 dinara. Troškove odevanja je opredelila na iznos od 50-200 evra mesečno.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 160. Porodičnog zakona utvrdio da mesečne potrebe mal. GG iznose 28.000,00 dinara, a potrebe punoletne BB 60.000,00 dinara, polazeći od njihovog uzrasta, nužnih potreba za ishranom i higijenom, a ceneći i troškove u vezi nastavnih i vannastavnih aktivosti i troškove studiranja i stanovanja tužilje BB u ..., pa je shodno članu 154. stav 1. i članu 155. stav 2. Porodičnog zakona obavezao tuženog da na ime doprinosa za izdržavanje tužilje BB plaća iznos od 40.000,00 dinara mesečno, a mal. GG iznos od 8.000,00 dinara, imajući u vidu da je presudom Osnovnog suda u Čačku P2 382/18 od 05.09.2019. godine, u pravnosnažnom delu, tuženi već obavezan da za izdržavanje mal. GG plaća mesečni iznos od 10.000,00 dinara.

Drugostepeni sud je primenom čl. 160. i 162. Porodičnog zakona ocenio okolnosti na strani dece parničnih stranaka, kao poverilaca izdržavanja i okolnosti na strani oba roditelja, kao dužnika izdržavanja i prvostepenu presudu potvrdio u delu kojim je obavezan tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje tužilje BB plaća iznos od 28.000,00 dinara mesečno, a mal. GG iznos od 5.000,00 dinara (pored iznosa na koji je obavezan pranosnažnim delom presude Osnovnog suda u Čačku P2 382/18 od 05.09.2019. godine), počev od dana podnošenja tužbi u ovoj pravnoj stvari pa ubuduće, dok je u preostalom pobijanom delu prvostepenu presudu preinačio i presudio da tuženi dosuđene iznose doprinosa za izdržavanje plaća uplatom na tekući račun majke mal. GG- tužilje AA, odnosno na tekući račun tužilje BB, a da se odbija, kao neosnovan, tužbeni zahtev za veće traženje izdržavanja od dosuđenog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilna je ocena drugostepenog suda da je iznos od 5.000,00 dinara, uz već pravnosnažno utvrđenu obavezu tuženog da mesečno doprinosi izdržavanju mal. GG plaćanjem iznosa od 10.000,00 dinara, adekvatan da doprinese zadovoljenju potreba maloletnog deteta i da mu omogući nivo životnog standarda kakav uživa tuženi kao dužnik izdržavanja, te da je tako određeni iznos, uz doprinos tužilje AA, majke mal. GG, kako u novcu, tako i kroz rad, brigu i staranje koje svakodnevno ulaže u podizanje mal.deteta, neophodan za izdržavanje mal. GG.

Suprotno revizijskim navodima tužilje AA i tuženog, pravilno je drugostepeni sud cenio sve okolnosti konkretnog slučaja koje su od uticaja na odluku o visini izdržavanja mal. GG, pa po oceni ovog suda, nisu ispunjeni uslovi da se doprinos tuženog izdržavanju mal. GG utvrdi u većem ili manjem mesečnom iznosu od iznosa koji je utvrdio drugostepeni sud. Udovoljenjem zahtevu tužilje AA da se obaveza tuženog u odnosu na izdržavanje mal. deteta poveća, odnosno zahtevu tuženog da se njegova obaveza snizi bi došlo do nesrazmerno većeg prevaljivanja tereta obaveza izdržavanja dece sa jednog roditelja na drugog.

Revizijama tužilje AA i tuženog se ukazuje na u međuvremenu promenjene njihove imovinske prilike, odnosno da su sada nezaposlena lica bez redovnih prihoda. Te okolnosti ne mogu biti od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane presude, budući da su nastupile nakon donošenja presude, pa nisu mogle bile predmet ocene u postupku utvrđivanja činjeničnog stanja koje je bilo od značaja za odlučivanje, već mogu biti predmet ocene suda u eventualno novom postupku o zahtevu za izmenu odluke o izdržavanju.

Imajući u vidu da je postupak pokrenut po tužbi tužilje AA radi razvoda braka i vršenja roditeljskog prava, da je postupak po tužbi tužilje BB radi izdržavanja spojen tom postupku radi jednovremenog odlučivanja, u kojem je doneta odluka i o uređenju ličnih odnosa tuženog sa mal. GG, to je ceneći vrstu i prirodu konkretnog postupka, kao i konačan uspeh stranaka u sporu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u smislu člana 207. Porodičnog zakona pravično da tuženi tužiljama naknadi troškove prvostepenog postupka. Odluka o troškovima postupka sadržana u drugostepenoj presudi doneta je pravilnom primenom čl.153, 154, 163. i 165. ZPP.

Međutim, odlučujući o visini doprinosa tuženog za izdržavanje tužilje BB, drugostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo prilikom ocene okolnosti koje su bitne za određivanje visine izdržavanja.

U smislu odredbe člana 155. stav 2. Porodičnog zakona roditelji su nakon sticanja punoletstva dužni da izdržavaju svoje dete koje se redovno školuje, do isteka vremena trajanja školovanja u odgovarajućoj školi odnosno fakultetu, a najkasnije do navršenih 26 godina života deteta. Stoga su roditelji u obavezi da se staraju o daljem školovanju i stručnom usavršavanju svoje punoletne dece u meri u kojoj to po redovnom toku stvari dopuštaju njihove materijalne mogućnosti, a suprotno zaključku drugostepenog suda, za sticanje prava na izdržavanje i za odluku o visini doprinosa roditelja za izdržavanje nije od presudne važnosti da li se dete školuje na državnom ili privatnom fakultetu, niti bi bilo od značaja da li ima formalno status redovnog ili vanrednog studenta, već je od značaja okolnost da li se školovanje odvija kontinuirano i bez velikih prekida.

Obaveze roditelja i punoletnog deteta se po pravilu uzajamno uslovljavaju, pa tako iz zakonske obaveze roditelja da srazmerno svojim mogućnostima izdržavaju punoletno dete koje se redovno školuje, proizlazi obaveza punoletnog deteta da na vreme izvršava svoje školske obaveze, odnosno redovno polaže ispite i po isteku jedne školske godine upiše narednu godinu studija, osim ako je iz opravdanih razloga u tome sprečeno.

U konretnom slučaju, tužilja BB je nakon završene srednje škole nastavila školovanje na privatnom ... fakultetu u ..., u cilju sticanja visokog stepena obrazovanja, redovan je student i od upisa na fakultet školske 2019/20 godine redovno i bez prekida ispunjava svoje fakultetske obaveze. S toga su roditelji tužilje srazmerno svojim mogućnostima u obavezi da doprinose njenom izdržavanju.

Imajući u vidu kriterijume propisane članom 160. Porodičnog zakona, utvrđene potrebe tužilje kao poverioca izdržavanja od 60.000,00 dinara na mesečnom nivou, a koje s obzirom na njen uzrast obuhvataju troškove ishrane, higijene, garderobe, troškove studiranja, stanovanja u ... i prevoza, te mogućnosti oba roditelja, kao dužnika izdržavanja, koje su od značaja za utvrđivanja visine doprinosa svakog od roditelja njenom izdržavanju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda tuženi je u mogućnosti da bez ugrožavanja svoje egzistencije doprinosi izdržavanju tužilje BB plaćanjem mesečnog iznos od 40.000,00 dinara, kako je to pravilno ocenio prvostepeni sud. Ovo zbog toga što, iako roditelji jesu jednaki dužnici izdržavanja svoje dece, u konkretnom slučaju treba imati u vidu činjenicu da tuženi ostvaruje znatno veće prihode od majke tužilje, da osim tužilje i mal. GG nema obavezu da izdržava druga lica, a da majka tužilje kako u novcu, tako i kroz rad, brigu i staranje, svakodnevno ulaže u podizanje mal. GG, kao i da je i ona u obavezi da u preostalom novčanom iznosu do potpunog namirenja potreba punoletnog deteta snosi troškove izdržavanja tužilje BB. Pri tom, tuženi je relativno mlad, radno sposoban, dobrog zdravstvenog stanja, pa je s obzirom na to dužan i u mogućnosti da se na svaki način radno angažuje radi ostvarivanja materijalnih sredstava kojima će doprinositi zadovoljavanju svojih potreba i lica koja je po zakonu dužan da izdržava.

Cenjeni su navodi tuženog da je tužilja GG punoletna i da je u mogućnosti da i sopstvenim radom doprinosi svom izdržavanju iako je na redovnom školovanju. Ta okolnost sama po sebi ne vodi automatski prestanku prava tužilje na izdržavanje od tuženog ni zaključku da obaveza izdržavanja tužilje predstavlja za tuženog očiglednu nepravdu u smislu člana 155. stav 4. Porodičnog zakona. Iznosom od 40.000,00 dinara na koji je obavezan tuženi, tužilja samo delimično može da zadovolji svoje osnovne životne potrebe, pa će pored dosuđenog iznosa i iznosa koji će za njeno izdržavanje plaćati njena majka, svakako morati da se potrudi da sama obezbedi preostala sredstva potrebna za život i zadovoljenje potreba koje su uobičajene za devojku njenih godina, koja se školuje i živi u gradskoj sredini bez roditelja i koja pored osnovnih potreba vezanih za ishranu, odevanje, održavanje higijene, stanovanje, školovanje ima i potrebe koje se odnose na ostale vannastavne aktivnosti, razonodu i sl.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. i 416. stav 1. ZPP, doneo odluku kao u stavovima prvom, drugom i trećem izreke.

Tužilji BB, prema uspehu u revizijskom postupku, primenom čl. 153. stav 2, 154. i 163. ZPP u vezi člana 207. Porodičnog zakona pripada pravo na naknadu troškova za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, zbog čega je, primenom člana 165. ZPP, odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić