Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljko Karaklajić, advokat iz ..., protiv tuženog Zdravstvenog centra Aranđelovac - Akušerskog odeljenja u Aranđelovcu, čiji je punomoćnik Ljubomir Bošković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2379/20 od 22.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 22.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2379/20 od 22.10.2020. godine u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev i odlučeno o troškovima postupka i predmet VRAĆA tom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužilje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P 622/16 od 15.03.2017. godine, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji isplati na ime materijalne štete iznos od 77.801,00 dinar sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.08.2011. godine do isplate, na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 900.000,00 dinara, zbog pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 400.000,00 dinara i zbog pretrpljenog straha iznos od 500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate. Obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 364.150,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tužilje Apelacioni sud u Kragujevcu je nakon rasprave održane u drugostepenom postupku, doneo presudu Gž 2379/20 od 22.10.2020. godine kojom je ukinuo navedenu presudu prvostepenog suda i presudio tako da je delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužilji isplati na ime materijalne štete iznos od 77.801,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.08.2011. godine do isplate, na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 700.000,00 dinara, zbog pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 300.000,00 dinara, zbog pretrpljenog straha iznos od 300.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 15.03.2017. godine pa do konačne isplate i sve u roku od 15 dana. U preostalom delu tužbeni zahtev je odbijen, za iznos od 200.000,00 dinara na ime umanjenja životne aktivnosti, iznos od 100.000,00 na ime pretrpljenih fizičkih bolova dinara i iznos od 200.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, sa traženom kamatom. Obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 500.750,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema pismenog prepisa presude.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), pa je ispitao pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. istog zakona i našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Međutim, osnovano se u reviziji tuženog ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 419 i 398. stav 2. Zakona o parničnom postupku jer nije raspravio pitanja na koja je ukazao Vrhovni kasacioni sud u odluci Rev.1070/2018.godine od 05.06.2019.godine donetoj u ovoj parnici.

U postupku je utvrđeno da je tužilja AA (rođena ... godine), primljena kod tuženog 01.09.2010. godine radi trećeg porođaja, da je prijem i porođaj tužilje izvršio dr Radojko Petronijević, kao i ginekološki pregled 06.09.2010. godine pri otpuštanju iz bolnice, da se tužilja istom lekaru na pregled obratila u Dispanzeru za zdravstvenu zaštitu žena u Aranđelovcu 12.10.2010. godine, zbog bolova, peckanja i stalnih ojeda u predelu rane, koji joj je dao uput za labarorijske analize i preporučio da koristi lekove za smirenje. Tom prilikom lekar nije izvršio ginekološki pregled tužilje. Posle ovog, tužilja nije došla u Dispanzer sa izveštajem o labaratorijskim nalazu. Zbog daljih bolova i tegoba, tužilja je 03.11.2010. godine otišla na pregled na GAK „Narodni front“, gde joj je dr Jelena Stanković prepisala terapiju lekovima uz preporuku za kolonoskopiju. U ZC Aranđelovac 09.11.2010. godine obavljen je pregled rektoskopije i od strane Dr Jovana Pikula konstatovana je kod tužilje bolna osetljivost u predelu ožiljka od ušivanja rane i da je nakon porođaja uočen džep debljine 10 milimetara, te tužilja upućena na kontrolni pregled obavljen 16.11.2010. godine. Nakon pregleda upućena je na pregled koloproktologu u KBC Beograd od strane prvostepene lekarske komisije 17.11.2020. godine. Hirurški pregled, je obavljen u KBC Beograd kod dr. Zorana Krivokapića, te tada konstatovao da na zupčastoj liniji sa desne strane postoji fiskulozni otvor promera od par milimetara. Tužilja je upućena na preglede analne manometrije i endorektornog ultrazvuka. Pri pregledu obavljenom 24.11.2010. godine u privatnoj ordinaciji „Intermedikusa“ u Beogradu, konstatovano je da kod tužilje postoje povrede dubokih delova površinskih vlakana spoljašnjeg analnog sfinktera, da je funkcija unutrašnjeg analnog sfinktera blago oštećena, dok je funkcija spoljašnjeg analnog sfinktera srednje teško oštećena. Posle ovog pregleda tužilji je zakazan prijem na odeljenju hirurške klinike radi operativnog lečenja i 08.02.2011. godine je urađena operacija reperacije sfinktera, kao i prednja levatoroplastika u KC Srbije - Institutu za bolesti digestivnog sistema. Nakon ove intervencije tužilja je svakodnevno odlazila na previjanje rane u hiruršku ambulantu i primala terapiju u kućnom lečenju. Pre trećeg porođaja tužilja nije imala nikakvih zdravstvenih problema, koje sada ima u delu mišića stezača čmara.

Po spornom pitanju postojanja lekarske greške i uzročno-posledične veze između lekarske greške i nastale štete, izveden je dokaz veštačenjem od strane sudskog veštaka za oblast ginekologije i akušerstva dr. Dragana Lončara, a nakon toga od strane Sudskomedicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu. Iz nalaza i mišljenje sudskog veštaka dr Dragana Lončara, proizlazi da povrede mišića stezača čmara može nastati spontano ili činjenjem lekara pri porođaju, da je povreda mišića zahtevala adekvatno hirurško zbrinjavanje prema utvrđenim principima, čime nije dat odgovor po spornom pitanju o postojanju uzročno - posledične veze između postupanja lekara tuženog nakon porođaja tužilje i nastale štete, kao stručnom pitanju, u daljem razmatranom od strane Sudskomedicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu, čijem nalazu po sadržini, dopunama i zaključnom mišljenju dovoljna pažnja nije posvećena pri ponovnom presuđenju. U prisustvu utvrđene činjenice da je tužilja ginekološki pregledana pre otpusta iz bolnice posle porođaja, ne bi se moglo zaključiti da je tada postojao propust lekara. Da li izostanak ginekološkog pregleda 06.09.2010. godine, predstavlja propust koji se kvalifikuje lekarskom greškom od uticaja na odgovornost tuženog za štetu, sud je mogao da ceni na osnovu izvedenog dokaza veštačenjem od strane Sudskomedicinskog odbora, ali to nije činio, smatrajući dovoljnim to što takav pregled nije obavljen i što je tužilja kao pacijent bila uskraćena u pravu da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije informacije i obaveštenja o svojoj dijagnozi. Ovi razlozi nisu prihvatljivi, imajući u vidu je tužilji definitivna dijagnoza (rektovaginalne fistule desno u nivou zupčaste linije promera nekoliko milimetara komunikacija između završnog dela debelog creva – rektuma i vagine) postavljena 18.11.2010. godine, kada je obavljen hirurški pregled u Klinčkom centru Srbije, nakon čega je posle odgovarajućeg ispitivanja u februaru sledeće godine operisana.

Sledstveno iznetom, ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda o odgovornosti tuženog za štetu.

Drugostepeni sud je bio dužan da ispita uslove odgovornosti za štetu u smislu člana 40. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br.107/05, 72/09, 88/10, 99/10) važećeg u vreme porođaja i lečenja tužilje, kao merodavnog prava na koje je ukazao Vrhovni kasacioni sud u prethodno donetoj odluci u ovoj pravnoj stvari. Odredbom člana 40. stav 1. ovog zakona bilo je propisano da pacijent koji zbog stručne greške zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, u ostvarivanju zdravstvene zaštite pretrpi štetu na svom telu ili se stručnom greškom prouzrokuje pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ima pravo na naknadu štete prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu. Za zaključak o odgovornosti za štetu nije dovoljno da postoji propust lekara, već se zahteva i uzročna veza, da je propust doveo do narušavanja, pogoršanja, povrede, gubitka ili oštećenja zdravlja pacijenta.

U ponovljenom suđenju drugostepeni sud će imati u vidu primedbe na koje je ukazano i utvditi da li postoji lekarska greška, kao i uzročno-posledična veza između lekarske greške i nastale štete, a zatim pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o zahtevima tužilje.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić