.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8929/2022
27.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladeta Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Kaitović, advokat iz ..., radi predaje poseda i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 773/22 od 30.03.2022. godine, u sednici održanoj 27.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE, odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 773/22 od 30.03.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 773/22 od 30.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 1230/2019 od 28.10.2021. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe po podnesku tužioca od 20.09.2021. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu preda u državinu severni deo katastarske parcele broj ..., sa obimom udela 5343/8343, u površini od 0.53.43 ha iz Lista nepokretnosti broj 1 KO ..., u merama i granicama kao u njegovom sadržaju. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete u vidu izgubljene dobiti, u periodu od 06.07.2012. godine do 17.08.2021. godine, zbog nemogućnosti korišćenja suvlasničkog udela na katastarskoj parceli broj ... iz Lista nepokretnosti broj 1 KO ..., u navedenim merama i granicama, isplati 1.121.820,00 dinara sa zateznom kamatom od 28.10.2021. godine kao dana presuđenja, do isplate, dok je zahtev tužioca za isplatu zatezne kamate za period počev od 17.08.2021. godine do 28.10.2021. godine odbijen. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka tužiocu naknadi 273.034,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 553.693,00 dinara, za iznos od 280.650,00 dinara zahtev tužioca odbijen. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog da se obaveže tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka naknadi 185.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 773/22 od 30.03.2022. godine, žalba tužioca je delimično usvojena, delimično odbijena, a žalba tuženog odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena u delu o parničnim troškovima tako što je obavezan tuženi da tužiocu umesto iznosa od 273.034,00 dinara isplati 287.284,00 dinara, a potvrđena u preostalom obavezujućem delu odluke o glavnoj stvari i delu odluke o parničnim troškovima. Rešeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava s predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. st.1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je predaja u državinu severnog dela katastarske parcele broj ..., sa obimom udela 5343/8343, u površini od 0.53.43ha iz Lista nepokretnosti broj 1 KO ... i obavezivanje tuženog da tužiocu naknadi štetu u vidu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja suvlasničkog udela na navedenoj katastarskoj parceli u periodu od 06.07.2012. godine do 17.08.2021. godine. Nižestepeni sudovi su odlučili usvajanjem tužbenog zahteva tužioca, izuzev u delu za zateznu kamatu na dosuđeni iznos naknade štete za period pre presuđenja, u kom delu je isti odbijen. O navedenom pravu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredaba Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kod utvrđenog da je 08.04.2009. godine, na predlog tužioca, Opštinski sud u Loznici doneo rešenje kojim je dozvolio prinudno izvršenje, radi namirenja tužiočevog potraživanja po pravnosnažnoj presudi Opštinskog suda u Loznici P 968/2008 od 01.10.2008. godine, a u okviru kog izvršnog postupka je tužiocu, kao izvršnom poveriocu, rešenjem od 06.07.2012. godine dosuđena u svojinu i državinu sporna nepokretnost, te da se tužilac upisao kao vlasnik ove nepokretnosti u javnoj evidenciji nepokretnosti, dok je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Loznici P 1464/12 od 03.02.2015. godine odbijen tužbeni zahtev ovde tuženog, prema ovde tužiocu, za utvrđenje prava svojine na spornoj nepokretnosti i predaju poseda parcele, a tuženi je u svojstvu osumnjičenog u postupku krivičnog gonjenja, pred nadležnim javnim tužiocem, po odredbama člana 283. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, priznao krivicu za protivpravno korišćenje sporne parcele uplatom novčanog iznosa u korist Vlade RS.
Tužilac u reviziji ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ako zbog pogrešne primene materijalnog prava postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Po oceni Vrhovnog suda, pravna pitanja koja tužilac postavlja u reviziji nisu pitanja od opšteg interesa, niti su pitanja koja su od značaja za ravnopravnost građana, a ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava u pogledu odgovornosti tuženog, pa kako nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi predaje poseda i naknade štete tužilac je podneo 04.04.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 1.121.820,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da je revizija nedozvoljena.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo na osnovu odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
