U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca „HOLTEH GRADNJA“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Miodrag Janković, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1746/21 od 01.09.2021. godine, u sednici održanoj 30.11.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1746/21 od 01.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 89/2014 od 30.03.20121. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade pretrpljene materijalne štete isplati 159.396 evra sa zateznom kamatom na evro počev od dana podnošenja tužbe pa sve do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, 920.776,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.12.2013. godine do isplate i 835.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.04.2012. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka plati 558.022,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1746/21 od 01.09.2021. godine, žalba tužioca je odbijena, a žalba tužene delimično usvojena, delimično odbijena i prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima postupka tako što se dosuđeni iznos povišava na 659.272,00 dinara, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i Grad Subotica su 01.10.1997. godine zaključili ugovor o zajedničkom ulaganju, čiji predmet je bila izgradnja stambeno poslovnog kompleksa na Trgu ..., ukupne površine 10.000 m2. Ulog tužioca po ugovoru trebala je da bude parcela br. .. od 88 a 84 m2 na Trgu ... – u prirodi betonski skelet, na kojoj je on bio nosilac prava raspolaganja, da obezbedi projektno tehničku dokumentaciju potrebnu za dobijanje građevinske dozvole, sav građevinski materijal i da sopstvenom opremom i radnom snagom izgradi stambeno poslovni kompleks, prema dinamici i u fazama detaljno definisanim u ugovoru. Grad Subotica preuzeo je obavezu da donese odluku o pristupanju izradi planskog dokumenta za regulisanje predmetnog prostora najkasnije 01.02.1998. godine, da obezbedi izradu urbanističko tehničkih uslova, da preda zemljište oslobođeno od lica i stvari za izgradnju druge faze od 01.08.1999. godine i rušenje postojećeg objekta - betenskog skeleta, odnosno raščišćavanje predmetnog terena. Predviđeno je i da će zemljište za izgradnju treće faze predmetnog objekta Grad Subotica predati u posed tužiocu nakon pribavljanja zemljišta. Dana 21.12.1998. godine zaključen je aneks ovog ugovora.

Tužilac je Trgovinskom sudu u Subotici 12.06.2008. godine podneo tužbu protiv Grada Subotice, radi naknade štete, zbog nerealizacije navedenog ugovora o zajedničkom ulaganju od 01.10.1997. godine. Tužbu je sastavio advokat Čedomir Nikolić. U toku tog postupka tužilac je angažovao tuženu, da ga, kao advokat zastupa u tom postupku zajedno sa advokatom Čedomirom Nikolićem, u vezi čega su zaključili ugovor o pružanju pravnih usluga 20.08.2008. godine, kojim je ugovoreno da će tužena zastupati tužioca u tom postupku, a posebno da ima obavezu da pročita i analizira celokupni spis spora, da ukaže tužiocu na njegove eventualne greške u vođenju spora, na nove mogućnosti da se spor ubrza i kvalitetno okonča u njegovu korist, da mu pruža savete u vezi sa svakim podneskom koji tužilac ima nameru da podnese sudu u tom sporu, da sastavi predlog podnesaka kojim će biti obuhvaćeni svi važni segmenti i činjenice koje idu u korist tužiocu, da svojim savetima i idejama pomaže tužiocu u usmeravanju i vođenju spora, da uz saglasnost tužioca preduzima i sve druge korake koji će doprineti uspešnom okončanju spora. Ugovorena je naknada zavisno od uspeha tužioca i doprinosa tužene uspehu u tom postupku. Tužena je zajedno sa advokatom Čedomirom Nikolićem odlazila na ročišta, sastavljala podneske i preduzimala druge radnje, a po internom dogovoru između njih tužena je bila zadužena za poslove koji su se ticali gradskog građevinskog zemljišta. Tužena i advokat Čedomir Nikolić su tokom postupka odlazili na sastanke kod tužioca, koji su tim povodom održavani, detaljno su izveštavali predstavnike tužioca o toku i preduzetim radnjama u postupku i uz konsultaciju sa njima odlučivali šta će konkretno preduzimati od procesnih radnji. U isto vreme, održavani su i sastanci sa predstavnicima Grada Subotice, koji su predložili da se zaključi poravnanje, a u svrhu rešavanja spornih odnosa sa tužiocem, u vezi čega je održano više sastanaka kojima je prisustovala i tužena. Nakon višemesečnog usklađivanja sastavljen je predlog poravnanja, prema kom predlogu bi obaveza Grada Subotice bila da u planu detaljne regulacije centra 1 Zona utvrdi namenu parcele broj .. KO Stari grad kao poslovno stambenu, s tim da prve dve etaže objekta koji će se graditi na ovoj parceli obavezno moraju da budu poslovnog karaktera, da parcelu broj .. KO Stari grad u površini od 574 m2, po zahtevu za ispravku granica parcele koji će podneti tužilac, doda parceli broj .. KO Stari grad na način da u skladu sa pravilima urbanističke struke ona čini jedinstvenu celinu, odnosno novu građevinsku parcelu. Tržišna vrednost dela parcele od 574 m2 iznosi 86.100 evra, i njome bi se naknadio deo štete koju tužilac trpi kao posledicu neizvršenja ugovora. Obaveza Grada Subotice bi bila i da tužiocu naknadi sve troškove vezane za preparcelizaciju i pribavljanje saglasnosti za izgradnju objekata. Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Subotici P 36/2010 od 15.07.2010. godine odbijen je predlog stranaka za zaključenje poravnanja, jer je predmet neodređen, neodrediv, nemoguć i nedopušten, budući da se otuđenje građevinskog zemljišta u javnoj svojini može vršiti po proceduri propisanoj Zakonom o planiranju i izgradnji i pravilima upravnog postupka. Pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Subotici P 36/2010 od 17.11.2011. godine utvrđeno je da je ništav ugovor o zajedničkom ulaganju zaključen 01.10.1997. godine i njegov aneks zaključen 31.12.1998. godine i odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže Grad Subotica da mu na ime naknade štete plati 45.191.795,00 dinara, sa sporednim potraživanjem, kao i eventualni zahtev. Tužena je podneskom od 30.11.2011. godine obavestila sud da otkazuje punomoćje za zastupanje tužiocu. Tužilac je 08.04.2012. godine tuženoj na ime zastupanja u navedenoj parnici isplatio 835.500,00 dinara. Pravnosnažnom presudom od 20.03.2017. godine po istom osnovu tužilac je obavezan da tuženoj isplati iznos od još 2.304.810,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.04.2012. godine do isplate.

Rešenjem nadležnog organa Grada Subotice od 16.05.2012. godine eksproprisana je parcela broj .. od 8 a 85 m2 radi izgradnje objekta u oblasti kulture, a prema izmeni Planskog dokumenta centra Grada Subotice - zona 1. Po sporazumu o visini naknade od 14.11.2012. godine, naknada za ovu nepokretnost iznosi 362.500 evra u dinarskoj protivvrednosti, a tužilac je dao saglasnost da se promena svojine može sprovesti u javnim knjigama.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi, pravilnom primenom materijalnog prava, kada su odbili, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu tražene štete.

Zakon o advokaturi („Službeni list SRJ“, br. 24/98...72/2002) u Glavi III, od člana 15. do člana 26. propisuje prava i dužnosti advokata. Svaka usluga se pruža na osnovu posebno zaključenog ugovora sa advokatom o pojedičnom poslu ili grupi poslova, a ugovorom se regulišu prava i obaveze advokata i naručioca posla. Ugovor o punomoćstvu je regulisan članom 89. – 94. Zakona o obligacionim odnosima. Prema članu 89. stav 1. zakona punomoćje je ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku. Članom 262. stav 1. istog zakona propisano je da je poverilac u obaveznom odnosu ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti u svemu kako ona glasi, dok je stavom 2. istog člana propisano da kada dužnik ne ispuni svoju obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i naknadu štete koju je usled toga pretrpeo.
Subjektivna odgovornost za štetu regulisana je članom 154. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je propisano da ko drugome prouzrukuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastale bez njegove krivice i članom 158. koji propisuje da krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili krajnom nepažnjom. Materijalna šteta prema odredbi člana 155. Zakona o obligacionim odnosima predstavlja umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). Prema članu 189. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima oštećeni ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi, dok prema stavu 3. istog člana, pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati po redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. To dalje znači da odgovornost za štetu po osnovu krivice (subjektivna odgovornost za štetu) može postojati samo ukoliko postoji šteta (umanjenje imovine oštećenog ili sprečavanje njenog uvećanja), štetna radnja, i uzročno posledična veza između štetne radnje i štete, kao i da je teret dokazivanja postojanja navedenih uslova na oštećenom. Navedeno se odnosi i na odgovornost advokata za štetu, jer je odgovornost advokata za štetu zasnovana na opštim pravilima o subjektivnoj odgovornosti za štetu, u kom slučaju stranka mora dokazati pored postojanja nesavesnog rada punomoćnika (postupanje suprotno Zakonu o advokaturi i Kodeksu profesionalne etike advokata) i postojanje uzročno posledične veze između propusta punomoćnika i neuspeha stranke u sudskom sporu.

Kada se pođe od citiranih odredbi zakona i utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se u ovom slučaju ne radi o nesavesnom postupanju tužene, koji je jedan od uslova za naknadu štete. Tužilac je angažovao tuženu, kao advokata da ga zajedno sa advokatom Čedomirom Nikolićem zastupa u postupku pred Trgovinskim sudom u Subotici u vezi čega su zaključili ugovor o pružanju pravnih usluga 20.08.2008. godine. Tužena je zajedno sa advokatom Čedomirom Nikolićem odlazila na ročišta, sastavljala podneske i preduzimala druge radnje i zajedno sa advokatom Čedomirom Nikolićem odlazila na sastanke kod tužioca, koji su tim povodom održavani, gde su detaljno izveštavali predstavnike tužioca o toku i preduzetim radnjama u postupku i uz konsultaciju sa njima odlučivali šta će konkretno preduzimati od procesnih radnji. U isto vreme, odlazili su i na sastanke sa predstavnicima Grada Subotice, u cilju da se spor reši, a od kojih je i pokrenuta inicijativa da se spor reši zaključenjem poravnanja i s tim u vezi podneli predlog poravnanja, koji predlog je sud odbio, jer je predmet neodređen, neodrediv, nemoguć i nedopušten. Iz navedenog sledi da se ne radi o nesavesnom postupanju tužene, jer je tužena kao advokat tužioca imala prava i dužnosti da u garanicama ovlašćenja preduzima sve radnje koje smatra da mogu da koriste tužiocu, pri tome tužena je angažovana od strane tužioca tek nakon podnošenja tužbe Trgovinskom sudu u Subotici i zajedno sa advokatom Čedomirom Nikolićem preduzima sve radnje u postupku, kao i radnje u cilju rešavanja spora između tužioca i Grada Subotica. Kako se advokat ugovorom ne obavezuje da će za klijenta da dobije parnicu, već je uloga advokata da štiti interese svog klijenta i da predlaže da se odluči na određeni način, pa to što sud nije prihvatio predlog za zaključenje poravnanja u čijem je sastavljanu učestvovala i tužena ne znači da se radi o njenom nesavesnom postupanju, njeno je bilo da zajedno sa ostalim učesnicima predloži, a na sudu da odluči.

S obzirom na to da tužilac nije dokazao postajanje nesavesnog postupanja tužene, kao advokata punomoćnika, a tužena nije učestvovala u zaključenju ugovora između tužioca i Grada Subotice, čija je ništavost utvrđena pravnosnažnom presudom, angažovana je u toku tog postupka i aktivno učestvovala u tom postupku zajedno sa advokatom koga je tužilac prethodno angažovao, a sve u cilju da se spor između tužioca i Grada Subotice reši, pa kako se advokat ugovorom ne obavezuje da će za stranku da dobije parnicu i ima pravo i dužnost da u granicama ovlašćenja preduzima sve radnje za koje smatra da mogu da koriste stranci kojoj pruža pravnu pomoć i procenjuje celishodnost radnji koje preduzima za stranku, što je tužena i radila i kako advokat ne odgovara za neuspeh u parnici, izuzev ako se dokaže njegova krivica za nesavestan rad, što ovde nije slučaj, to se nisu stekli uslovi za odgovornost tužene u smislu člana 154., 158., 155 i 189 stav 3 Zakona o obligacionim odnosima. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju zakonitost pobijane presude, sa kojih razloga ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Sa navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić