.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8934/2023
29.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov, Vesne Stanković i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Pešić advokat iz ..., protiv tuženog Sportskog centra - Ustanove za fizičku kulturu „Čair“ iz Niša, čiji je punomoćnik Velibor Veljković advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 5735/2022 od 31.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 29.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 5735/2022 od 31.10.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 5735/2022 od 31.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 5735/2022 od 31.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 3286/21 od 07.07.2022. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže na isplatu naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove u iznosu od 80.000,00 dinara, pretrpljeni strah u iznosu od 50.000,00 dinara i pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti u iznosu od 80.000,00 dinara (stav prvi izreke) i obavezana tužilja da na ime naknade troškova postupka isplati tuženom iznos od 126.000,00 dinara (stav drugi izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Tužilja je podnetom tužbom tražila naknadu nematerijalne štete prouzrokovane povredom na sportskom objektu - otvorenom bazenu, kojim upravlja tuženi. Odgovornost tuženog za traženu štetu zasnovana je na pravilima o odgovornosti od opasne stvari i opasne delatnosti, propisane članovima 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima.
Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev sa pozivom na pravilu o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP. Po nalaženju sudova, nakon ocene svih izvedenih dokaza zaključeno je da nije moguće pouzdano utvrditi da je uzrok tužiljine povrede polomljena i izdignuta pločica na prostoru bazena, zbog čega bi postojala odgovornost tužene u smislu navedenih zakonskih odredbi.
Tužilja predlaže da se dozvoli odlučivanje o njenoj posebnoj reviziji zbog pogrešne primene odredbi Zakona o obligacionim odnosima o šteti koja potiče od opasne stvari, odnosno opasne delatnosti i pogrešne primene pravila o teretu dokazivanja u sporovima za naknadu štete po osnovu odgovornosti imaoca opasne stvari, odnosno vršioca opasne delatnosti.
Uz reviziju tužilja nije priložila pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjeničnopravnim sporovima, tako da nije dokazana potreba da se dozvoli odlučivanje o tužiljinoj posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. U ovom sporu, po oceni Vrhovnog suda, nema pravnih pitanja koja bi trebalo razmotriti u opštem interesu ili u interesu ravnopravnosti građana.
Po oceni Vrhovnog suda, ne postoji ni potreba za novim tumačenjem materijalnog prava. Odredba člana 173. Zakona o obligacionim odnosima propisuje pretpostavku da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su ocenom izvedenih dokaza (u čiju pravilnost se revizijski sud ne može upuštati) utvrdili da nijedna pločica na mestu koje tužilja označava kao mesto nastanka povrede nije bila polomljena ili izdignuta u odnosu na ostale pločice, da bi se, zbog svog svojstva i položaja, mogla smatrati opasnom stvari. Dokazivanje ove činjenice je na tužilji, a na tuženom je dokazivanje da šteta ne potiče od opasne stvari, odnosno činjenica koje u potpunosti ili delimično mogu osloboditi imaoca opasne stvari od odgovornosti za štetu.
Iz navedenih razloga, na osnovu člnaa 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda u postupku u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, zbog čega je na osnovu člana 413. istog zakona odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
