Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu shodno članu 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11...18/20) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 1. učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom koje bi mogle predstavljati dozvoljeni revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na osnovu teretnog pravnog posla od 31.08.1994. godine postao vlasnik tadašnje parcele broj .. KO ..., ukupne površine 49 a 69 m2, koja je bila upisana u ZKUL .. KO ... i od koje su deobom nastale parcela broj .. površine 33 a 82 m2 i parcela broj .. površine 15 a 87 m2 što je sprovedeno u katastarskim planovima SOP .. za KO ... . Nakon toga tužilac je ugovorom o kupoprodaji od 02.06.2013. godine deo nastale parcele broj .. prodao BB, nakon čega je tužilac ostao suvlasnik parcele u 1174/1587 delova. Predmetna parcela broj .. spada u obuhvat Plana generalne regulacije prostora za porodično stanovanje u zapadnom delu Novog Sada („Službeni list Grada Novog Sada“ br.34/17) i Plana detaljne regulacije ... u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“ br. 22/2019), i nalazi se u zoni pretežne namene za postojeće i planirano porodično stanovanje, a namenjena je delimično za ostalo građevinsko zemljište, a u većem delu za javno građevinsko zemljište za javne namene - saobraćajne površine - regulaciju ulice ... u ... u površini od 11 a 76 m2 i u toj površini je privedena planiranoj nameni jer je u prirodi ušla u sastav ul. ... u skladu sa planskim aktom, delimično je opremljena infrastrukturom, a saobraćajna površina je posuta tucanikom, koristi se kao ulica za prilaz objektima i kao saobraćajnica u okviru mreže ulica u naseljenom mestu ... od strane neograničenog broja ljudi. Javno preduzeće je izvodilo radove na popravci tucaničkog kolovoza. Veštačenjem je utvrđena tržišna vrednost predmetne parcele koja je ušla u sastav ulice u iznosu od 6.030,86 dinara po m2, te ukupna tržišna vrednost dela parcele .. koja je ušla u sastav ulice iznosi 7.092.291,36 dinara, a vrednost tužiočevog suvlasničkog udela na tom delu parcele iznosi 5.255.535,37 dinara.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev u celosti, a navodima revizije pravilnost primene materijalnog prava se ne dovodi u sumnju.

Pravo na imovinu je jedno od osnovnih ljudskih prava zaštićenih ustavno- pravnim normama i normama međunarodnih konvencija, čiji je Republika Srbija potpisnik. Ustavom Republike Srbije u članu 58. zajemčeno je mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i predviđeno da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine, a oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

Protokolom broj 1, uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u članu 1. garantuje se zaštita imovine i propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, da niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Ove odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima.

Ustavne odredbe i Konvencijsko pravo ukazuju na obavezu isplate razumne naknade za oduzetu imovinu, po tržišnim cenama u vreme presuđenja, koja je pobijanom presudom i utvrđena.

Rešenje o eksproprijaciji i određivanju naknade za eksproprisanu imovinu nikada nije doneto, a sama činjenica da je planom detaljne regulacije sporna parcela određena za ulicu, suprotno navodima revizije, ukazuje na to da je ista postala javno dobro u opštoj upotrebi u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave, zbog čega se radi o takozvanoj faktičkoj eksproprijaciji, jer je tuženi zemljište svojim planskim aktima i saglašavanjem sa faktičkim radnjama na terenu priveo odgovarajućoj nameni - ulici u naseljenom mestu, zbog čega tužiocu pripada potraživana naknada koja je takođe suprotno revizijskim navodima pravilno utvrđena. Zbog toga, kako se neosnovano navodi u reviziji, nije od uticaja ko je izvršio faktičke radnje na terenu, jer je predmetna parcela i u prirodi javno građevinsko zemljište privedeno urbanističkoj nameni u utvrđenoj površini za koju je tužiocu pravilno i dosuđena naknada. Tuženi tokom postupka nije sporio da je navedena parcela predviđena za javnu površinu, odnosno ulicu i da se kao takva i koristi, niti je sporio da su izvršene faktičke radnje na terenu, da je parcela delimično opremljena infrastrukturom i da je nesmetano koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj, a tuženi, suprotno navodima revizije, nije dokazao da to nije bila potreba lokalne samouprave, niti da to nije bio javni i opšti interes. Neosnovani su navodi revizije tuženog da tužilac i dalje ostvaruje svoje pravo, jer sporna parcela, nastala preparcelacijom, predstavlja ulicu i po planskim aktima i faktički na terenu, te tužiocu shodno članu 58. Ustava Republike Srbije kome je pravo svojine ograničeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, pripada naknada koja ne može biti niža od tržišne, što mu je u konkretnom slučaju i dosuđeno srazmeno njegovom suvlasničkom udelu. S obzirom na navedeno nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi, pre svega u vezi činjenice o predmetu i subjektu, načinu i vremenu faktičkog deposediranja tužioca, koji su suprotno revizijskim navodima pravilno ocenjeni od strane Apelacionog suda, te ih ovaj sud neće detaljno obrazlagati, shodno članu 414. stav 2. ZPP. Ostalim navodima revizije tuženog osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja iz kojih razloga se revizija ne može izjaviti, pa oni ne mogu biti predmet razmatranja revizijskog suda.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić