Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, navodi revizije kojima se osporava visina štete iz razloga što se ne može utvrditi da li je kamata obračunata konformnom ili prostom metodom, po oceni Vrhovnog suda opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, u svetlu pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.04.2013. godine. Iz tog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, pred Trgovinskim sudom u Beogradu je 26.09.2007. godine pokrenut postupak stečaja nad DP Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović 1898“ iz Beograda. Stečajni sud je doneo zaključak St 75/2007 od 15.05.2008. godine kojim zaključkom je tužiocu, kao poveriocu četvrtog isplatnog reda, priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 83.199,20 dinara (pri čemu visina iznosa glavnice i pripisane kamate nisu opredeljeni pojedinačno. Iz izveštaja stečajnog upravnika od 24.03.2022. godine konstatovano je, između ostalog, i da će se utvrđeno potraživanje korigovati shodno odluci Ustavnog suda Srbije Uz 82/2009 od 27.07.2012. godine, kao i da je u trenutku otvaranja stečajnog postupka stečajni dužnik raspolagao sa 100% društvenog kapitala. Tužilac u stečajnom postupku nije naplatio svoje potraživanje. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 780/2021 od 09.04.2021. godine, donetim po prigovoru tužioca, utvrđeno je da je u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 112/2010 tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajućem stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak što pre okončao.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su o pravu tužioca na naknadu materijalne štete, prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužena odgovara za štetu kada tužilac, bivši zaposleni kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatio svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilac je stekao pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja priznatog u stečajnom postupku u visini glavnog duga, kao i pravo na kamatu do momenta pokretanja stečajnog postupka.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete, u delu odluke o kamati koja je obračunata konformnom metodom u kapitaliziranom iznosu koja čini deo glavnog zahteva.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zaključkom Trgovinskog suda u Beogradu St 75/2007 od 15.05.2008. godine tužiocu je priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 83.199,20 dinara, a da iz izveštaja stečajnog upravnika od 24.03.2022. godine proizilazi da će se utvrđeno potraživanje korigovati shodno odluci Ustavnog suda Srbije Uz 82/2009 od 27.07.2012. godine, u koji su uračunati i pripisani glavnici zakonska zatezna kamata, obračunata do dana otvaranja stečajnog postupka. Obračun zakonske zatezne kamate izvršen je primenom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), važećeg u vreme donošenja navedenog zaključka, a kojom je bilo propisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. tog zakona, primenom konformne metode.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga poverioca, ovde tužioca, u stečajnom postupku nije obračunata primenom proporcionalne metode (prost interesni račun), budući da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da će se utvrđeno potraživanje korigovati shodno odluci Ustavnog suda Srbije Uz 82/2009 od 27.07.2012. godine (što u daljem toku postupka pred nižestepenim sudovima nije učinjeno), odnosno da nije bilo izmene zaključka od 15.05.2008. godine.

U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, zaključivši da je tužilac pretrpeo imovinsku štetu za koju je objektivno odgovorna Republika Srbija i tuženu obavezali da tužiocu naknadi štetu u iznosu utvrđenom zaključkom stečajnog suda od 15.05.2008. godine sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe pa do isplate. Ocenili su da je tužilac dokazao postojanje uzročno-posledične veze između štetne radnje i nastale štete, jer zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku svoje potraživanje ostvarene zarade neće naplatiti, s obzirom da u stečajnoj masi nema novčanih sredstava da se isplate sva priznata potraživanja.

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova, po oceni Vrhovnog suda zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, Zaključkom stečajnog suda St 75/2007 od 15.05.2008. godine tužiocu je priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 83.199,20 dinara gde je uračunata i pripisana glavnici zakonska zatezna kamata obračunata u kapitaliziranom iznosu do dana otvaranja stečajnog postupka primenom konformne metode u iznosu, što proizilazi i iz izveštaja stečajnog upravnika od 24.03.2022. godine (pri čemu visina glavnice i pripisane kamata nisu opredeljeni u nominalnim iznosima). Međutim, u konkretnom slučaju se ne može primeniti obračun zakonske zatezne kamate primenom konformne metode, već primenom metode prostog interesnog računa, prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda usvojenog na sednici Građanskog odeljenja od 02.04.2013. godine, zauzetog nakon odluke Ustavnog suda. Naime, odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine) utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasniki RS“, br. 109/07... 103/15) propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je, po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika), ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Dakle, obračun kamate konformnom metodom praktično predstavlja obračun kamate na kamatu, a što je suprotno načelu zabrane anatocizma, sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu, čija visina znatno premašuje pretrepljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno.

Saglasno navedenom, odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. Imajući ovo u vidu, u situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i obračunati najpre glavnicu, a zatim na glavnicu obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa. U konkretnom slučaju to nije učinjeno u postupku stečaja, jer nakon donošenja zaključka od 15.05.2008. godine nije bilo novog obračuna kojim bi bila utvrđena ukupna visina tužiočevog potraživanja gde bi na glavni dug bila obračunata zakonska zatezna kamata prostim interesnim računom i to: za period od dana dospelosti potraživanja utvrđenih pravnosnažnim presudama protiv dužnika do dana otvaranja postupka stečaja.

Kako nižestepeni sudovi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu cenili najpre visinu glavnog duga, a zatim ni pravilnost obračuna visine tražene kamate obračunate u kapitaliziranom iznosu na iznos glavnog potraživanja koja čini deo glavnog duga, to je u konkretnom slučaju činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Zato će prvostepeni sud u ponovnom postupku zatražiti od Privrednog suda u Beogradu, odnosno od stečajnog upravnika da najpre izvrši razgraničenje glavnog duga iz ukupno priznatog potraživanja od 83.199,20 dinara, a zatim na obračunatu glavnicu da izvrši i obračun zakonske zatezne kamate od dana dospelosti tužiočevog potraživanja do dana otvaranja stečajnog postupka, u skladu sa odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, odnosno metodom prostog interesnog računa i o tome sačiniti izveštaj.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će pouzdano utvrditi činjenično stanje, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od ishoda spora, u smislu odredbe člana 163.stav 4. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu napred izneto Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić