.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 896/2019
13.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca „TRANSJUG“ d.o.o. Međunarodna špedicija i trgovina Beograd, čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., protiv tuženih JP „Poslovni prostor“ Novi Sad u likvidaciji, koga zastupa Pravobranilaštvo grada Novog Sada, Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo grada Novog Sada i Republike Srbije, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo iz Beograda, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3565/18 od 22.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 13.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3565/18 od 22.11.2018. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3565/18 od 22.11.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 2289/18 od 07.05.2018. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3565/18 od 22.11.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je on, kao pravni sledbenik „Transjug Split“ OOUR, isključivi vlasnik poslovnog prostora u Bulevaru ... broj .. u ..., bliže opisanog tim stavom izreke i da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka. Obavezan je tužilac da na ime troškova postupka isplati tuženom JP „Poslovni prostor“ Novi Sad u likvidaciji iznos od 18.980,00 dinara, tuženom Gradu Novom Sadu iznos od 49.500,00 dinara i tuženoj Republici Srbiji iznos od 9.375,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...87/2018, u daljem tekstu: ZPP), blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca prema tuženima za utvrđenje prava svojine na poslovnom prostoru. U konkretnom slučaju, primena materijalnog i procesnog prava ne odstupa od sudske prakse formirane kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda. Tužilac revizijom ne konkretizuje razlog zbog kojeg predlaže primenu člana 404. ZPP, a ni pravno pitanje koje bi se razmatralo kroz institut izuzetne dozvoljenosti revizije, već osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova, o osnovanosti tužbenog zahteva, zasnovane su na pravilnoj primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Zbog toga nema uslova za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja podneta je 21.11.2011. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 866.100,00 dinara, što iznosi 8.375,59 evra (1 evro = 103,4077 dinara), prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
