Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8978/2023
15.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilja-protivtuženih AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Srđan Milanov, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca GG iz ..., čiji je punomoćnik Duško Petrov, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilja-protivtuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3564/22 od 08.12.2022. godine, u sednici održanoj 15.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilja-protivtuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3564/22 od 08.12.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja-protivtuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3564/22 od 08.12.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 632/18 od 08.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da su tužilje suvlasnice dela kp ..., u potesu zvanom „...“ upisane u LN ... KO ... i to tužilja AA u udelu od ½ idealnog dela a tužilja BB i tužilja VV u udelu od po ¼ idealnog dela u merama i granicama bliže opisanim kao u izreci presude, te da se tuženi obaveže da im ovo pravo prizna i sa navedenog prostora ukloni sadnice voća i povrća i parcelu očisti od ostalih zasada. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tuženi stekao pravo svojine po osnovu održaja na delu kp ... upisane u LN ... KO ... u merama i granicama bliže opisane tim stavom izreke što su tužilje dužne da priznaju tuženom i da trpe da se na osnovu ove presude deo katastarske parcele broj ... u navedenim merama i granicama u realnom udelu od 195/839 upiše na ime tuženog. Stavom trećim izreke, obavezane su tužilje da tuženom na ime troškova postupka isplate 143.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3564/22 od 08.12.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su izjavile reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
U ovoj parnici, tužilje tužbom traže utvrđenje prava susuvojine u opredeljenim udelima na predmetnoj nepokretnosti prema tuženom (po osnovu ugovora) dok tuženi protivtužbom utvrđenje prava svojine na istoj nepokretnosti prema tužiljama (po osnovu održaja), a nižestepenim presudama odlučeno je odbijanjem tužbenog zahteva uz istovremeno usvajanje protivtužbenog zahteva.
Po oceni Vrhovni sud u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, jer su odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog i protivtužbenog zahteva u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava - Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Tužilje uz reviziju nisu pružile dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, jer se ukazivanjem u reviziji na pitanje ispunjenosti uslova za sticanje svojine održajem na predmetnoj nepokretnosti na strani tuženog i zavisno od toga punovažnosti raspolaganja istom nepokretnosti zaključenim ugovorom o poklonu u korist tužilja, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.05.2018. godine, a protivtužba 24.12.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela, po tužbi i po protivtužbi, je 10.000,00 dinara.
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela, po tužbi i po protivtužbi, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe odnosno protivtužbe, to je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković