Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje protivtužene AA iz ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Cmiljka Mladenović, advokat iz ..., protiv tužene protivtužilje Republike Srbije, Republička direkcija za imovinu RS, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi sticanja bez osnova i naknade štete po tužbi i radi duga po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužene protivtužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2045/21 od 18.08.2021. godine, u sednici održanoj 28.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2045/21 od 18.08.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2045/21 od 18.08.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 1394/19 od 07.04.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je povučena protivtužba tužene protivtužilje. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati 287.935,56 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.04.2000. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da joj na ime naknade štete isplati 110.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 23.10.2019. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 65.784,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2045/21 od 18.08.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima trećem i četvrtom izreke i predmet u ukinutim delovima vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava u pogledu primene odredbe člana 104, u vezi članova 210. i 214. Zakona o obligacionim odnosima, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem koje je izraženo kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda. Ukazivanje tužene u reviziji na odluku Vrhovnog kasacionog suda Rev 697/2010 od 24.11.2010. godine ne ukazuje na potrebu ujednačavanja sudske prakse, jer se ne radi o istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, budući da je predmet tog spora regresni zahtev solidarnog dužnika. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 29.10.2019. godine, radi sticanja bez osnova i naknade štete, a pobijana vrednost predmeta spora je 287.935,56 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić