.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8995/2021
14.09.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., Opština ..., čiji je zajednički punomoćnik Slaviša Knežević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Osnovni sud u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1157/21 od 26.05.2021. godine, u sednici veća održanoj 14.09.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1157/21 od 26.05.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1157/21 od 26.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Jagodini P 184/21 od 08.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se obaveže tužena da im kao solidarnim poveriocima nadoknadi štetu u iznosu od 35.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, sa zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe do isplate, bliže definisanom u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da naknade tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1157/21 od 26.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti te revizije, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova u pogledu osnova i visine naknade štete u opredeljenom iznosu od 35.000 evra u dinarskoj protivrednosti, a koji predstavlja kupoprodajnu cenu koju su tužioci kao kupci u celini isplatili VV, kao jednom od suvlasnika i prodavaca nepokretnosti koja je predmet Ugovora o kupoprodaju nepokretnosti od 20.09.2010. godine, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. ZPP za izuzetnu dozvoljenost revizije, obzirom da nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u smislu primenjenih odredba članova 10, 104, 172. stav 1. i 192. stav 1. ZOO, a kod utvrđenja da je izostala adekvatna uzročno-posledična veza, kao uslov vanugovorne odgovornosti tužene između preduzete štetne radnje izvršenjem krivičnog dela od strane službenika suda za overu i ekspedicije pošte i posledice koja se ogleda u pričinjenoj šteti u obimu koji se potražuje, kao i utvrđenih propusta tužilaca kao kupaca nepokretnosti iz navedenog nastalog ugovornog odnosa sa suvlasnicima te nepokretnosti. Pored navedenog, revident nije dokazao da u konkretnom slučaju postoji različita sudska praksa u identičnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 25.12.2015. godine i vrednost predmeta spora je 35.000 evra u dinarskoj protivrednosti. Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani revizijski cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tužilaca nije dozvoljena.
Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
