.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9015/2022
14.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Srpko Savić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., kao pravnih sledbenika sada pok. GG, bivšeg iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nebojša Đokić, advokat iz ... i tuženog DD iz ..., čiji je punomoćnik Mirko Radoje, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1159/21 od 24.02.2022. godine, u sednici održanoj 14.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1159/21 od 24.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1159/21 od 24.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1877/20 od 03.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je vanknjižni vlasnik sa udelom od 1/2 na stanu koji se nalazi u potkrovlju porodične stambene zgrade broj 1, koja se nalazi na kp.br. ... KO ..., ulica ... (desni deo zgrade, gledano iz ulice ...) a što bi tuženi bili dužni priznati i trpeti da se tužilja upiše u evidenciju nepokretnosti kao suvlasnik sa naznačenim udelom kada se za to steknu zakonski uslovi, a ako to ne učini da ova presuda predstavlja klauzulu intabulandi, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi da tužilji solidarno na ime ulaganja u izgradnju stana u potkrovlju kuće u ulici ... u ..., isplate iznos od 28.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, tužilja je obavezna da tuženima nadoknadi troškove parničnog postupka i to tuženima BB i VV u iznosu od 181.740,00 dinara, a tuženom DD u iznosu od 339.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1159/21 od 24.02.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude, donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/2023 – dr. zakon), revizija je izuztno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav dva).
Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Tužilja u reviziji nije pružila dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvređenog činjeničnog stanja, a revizijom tužilje se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Pored toga, revizijom tužilje se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz kog razloga se posebna revizija ne može izjaviti.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 09.02.2016. godine, sa osnovnim tužbenim zahtevom za utvrđenje suvlasništva na nepokretnosti i eventualnim tužbenim zahtevom za isplatu novčanog iznosa i označenom vrednošću predmeta spora u iznosu od 28.000 evra.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-prvnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
