Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 524/21 od 28.09.2021. godine, stavom prvim izreke, žalbe tužioca i tuženog su usvojene, pa je prvostepena presuda u odbijajućem delu odluke o glavnom zahtevu i u delu u kome je odlučeno o troškovima postupka ukinuta i u navedenom delu presuđenom, tako što je, stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete na aparatima za točenje goriva, pored dosuđenog iznosa od 282.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 26.11.2020. godine do isplate (u kom delu je prvostepena presuda postala pravnosnažna) isplati iznos od još 218.000,00 dinara (ukupan iznos od 500.000,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom od 26.11.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca preko ukupno dosuđenih iznosa od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.11.2020. godine do ukupno traženog iznosa od 4.420.260,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.06.2009. godine do isplate, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 28.06.2009. godine do 25.11.2020. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove postupka pred prvostepenim sudom u ukupnom iznosu od 411.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate, kao i da mu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 56.820,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju protiv odbijajućeg dela odluke zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a nisu osnovani ni revizijski navodi o bitnoj povredi iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP učinjenoj u postupku pred drugostepenim sudom, jer je pobijana presuda zasnovana na pravilnoj oceni izvedenih dokaza.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 28.06.2009. godine došlo je do saobraćajne nezgode u ... tako što je vozač putničkog vozila „Mercedes 200D“, reg. oznake ..., BB iz ..., izgubio kontrolu nad vozilom, skrenuo sa kolovoza i udario u benzinsku pumpu Preduzeća „TERRA MBR“ DOO Šabac. Predmetno vozilo je u vreme nezgode bilo osigurano kod tuženog, po polisi obaveznog osiguranja od auto odgovornosti sa rokom važenja od 13.01.2009. godine do 13.01.2010. godine. Prilikom ove saobraćajne nezgode pričinjena je materijalna šteta na nadstrešnici benzinske pumpe, koja je srušena, kao i na aparatima za točenje goriva (marke Wayne dresser tip 973 i 395, od kojih je jedan od aparata proizveden 1987. godine, a druga dva 1994. godine). Ovi aparati za točenje goriva se više ne proizvode. Kritičnom prilikom, s obzirom na vrstu i stepen oštećenja aparata za točenje goriva, nije došlo i do oštećenja cevovoda kojima su aparati za točenje goriva spojeni sa rezervovarima, jer se radi o takozvanoj fleksibilnoj vezi odnosno savitljivom crevu. Usaglašenim nalazom i mišljenjem veštaka Gradskog zavoda za veštačenje Zorana Mićevića i Bratislava Virijevića, diplomiranih inžinjera mašinstva i veštaka za oblast mašinske tehnike Radeta Tovarovića, utvrđena je ukupna vrednost radova na popravci oštećenih aparata za točenje goriva na dan nastanka saobraćajne nezgode dana 28.06.2009. godine, u iznosu od 400.000,00 dinara, a na dan 01.07.2021. godine, kao dana usaglašenog nalaza i mišljenja veštaka u iznosu od 500.000,00 dinara. Navedene cene u usaglašenom nalazu i mišljenju veštaka date su na bazi podataka o aparatima za točenje goriva približno sličnih karakteristika dobijenih od ovlašćenog servisera „Nedeljković“ iz ... i još jedne firme iz istog mesta, i to na bazi troškova servisiranja, a ne na bazi cena novih aparata.

Drugostepeni sud je, na osnovu utvrđenih činjenica, kao i usaglašenog nalaza i mišljenja veštaka Gradskog zavoda za veštačenje i veštaka Radeta Tovarovića, zaključio da prilikom saobraćajne nezgode nije došlo do oštećenja na posebnim instalacijama. Na raspravi održanoj pred drugostepenim sudom 28.09.2021. godine, veštaci su odgovorili na pitanje suda u odnosu na eventualna oštećenja na cevovodu navodeći da nije došlo do toliko velikog dislociranja aparata u odnosu na osnovni položaj da bi moglo doći do oštećenja cevovoda. Visinu materijalne štete na aparatima za točenje goriva veštaci su dali prema cenama aparata približno sličnih karakteristika, prema podacima koje su dobili od ovlašćenog servisera „Nedeljković“ koja je tužiocu i dala ponudu od 16.04.2010. godine, a imali su u vidu da se aparati za točenje goriva kakvi su postavljeni na pumpi pravnog prethodnika tužioca više ne proizvode. Stoga je drugostepeni sud odbio tužbeni zahtev preko iznosa od 500.000,00 dinara do ukupno traženog iznosa od 4.420.260,00 dinara, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 28.06.2009. godine do 25.11.2020. godine.

Ceneći navode tužioca kao revidenta, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilna odluka drugostepenog suda.

Odredbom člana 897. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovorom o osiguranju obavezuje ugovarač osiguranja da plati određeni iznos organizaciji za osiguranje (osiguravač), a organizacija se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili učini nešto drugo.

Odredbom člana 189. stav 2. istog zakona propisano je da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke izuzev za slučaje kada je zakonom naređeno šta drugo.

Neosnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešan obračun naknade štete koja tužiocu pripada ukazivanjem na postojanje štete na cevovodima – defektaži i cenama popravke ne samo delova aparata već i cevovoda. Naime, sudski veštaci su se izjasnili da na podzemnim instalacijama nije došlo do oštećenja, a do ovog zaključka su došli imajući u vidu postojanje fleksibilne veze aparata i cevovoda i dislociranost aparata. Nakon izjašnjenja veštaka na prednju okolnost na raspravi pred drugostepenim sudom 28.09.2021. godine, tužilac je naveo da stavlja primedbe na usaglašeni nalaz jer on predstavlja negaciju svega što je do tada urađeno u predmetu, bez konkretizacije ovakve primedbe i bez predlaganja novog veštačenja. Stoga, drugostepeni sud je pravilno ocenio usaglašeni nalaz i mišljenje u odnosu na tvrdnju o oštećenju cevovoda. Neosnovano je pozivanje revidenta na prethodnu presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev 3147/2017 od 07.11.2018. godine, odnosno tvrdnja da je ovom odlukom zauzet stav da je tužilac pretrpeo štetu i na cevovodu, s obzirom da to nije bio ni nalog ni smisao odluke Vrhovnog kasacionog suda na koju se tužilac poziva.

Takođe, suprotno navodima revidenta, visina materijalne štete na aparatima za točenje goriva je utvrđena na bazi podataka o aparatima za točenje goriva približno sličnih karakteristika, s obzirom da se ranije postojeći aparati za točenje goriva više ne proizvode, a koje podatke su veštaci dobili upravo od ovlašćenog servisera „Nedeljković“ koja je tužiocu dala ponudu 16.04.2010. godine. Tvrdnje revizije da u tom delu drugostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev preko ukupno dosuđenog iznosa od 500.000,00 dinara, nisu osnovani, a razloge koje navodi drugostepeni sud u svemu prihvata i ovaj sud. Sudski veštaci su saslušani na raspravi pred drugostepenim sudom u potpunosti i argumentovano odgovorili na sve iznete primedbe, upravo na saglasan predlog parničnih stranaka, bez daljeg raspravljanja sud pročitao dokaze i zaključio glavnu raspravu.

Gradski zavod za veštačenje i veštak Rade Tovarović su se detaljno izjasnili u odnosu na visinu štete i postojanje razlike između poslednjeg datog nalaza u ovom postupku i ranije datih nalaza, pa je stoga irelevantan revizijski navod kojim se ukazuje da predstavnik Gradskog zavoda za veštačenje Milan Dojić nije učestvovao prilikom usaglašavanja nalaza, jer prema obaveštenju Gradskog zavoda od 24.05.2021. godine ovaj veštak nije više u radnom odnosu zbog odlaska u starosnu penziju.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić