.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9035/2024
09.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik advokat Jovica Rašeta iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 439/24 od 22.02.2024. godine, u sednici održanoj 09.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 439/24 od 22.02.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 439/24 od 22.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 9055/2022 od 12.12.2023. godine stavom prvim izreke obavezan je tuženi da svakom od tužilaca isplati iznose po 333.991,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke utvrđeno je pravo svojine tuženog na 114/4604 dela parcele br. .../...KO ... upisane u LN ... SKN ... što su tužioci dužni da priznaju i trpe i dozvole upis javne svojine Grada Novog Sada. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocima isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 288.444,74 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 439/24 od 22.02.2024. godine, stavom prvim izreke žalba tužioca je delimično usvojena a delimično odbijena, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je tužbeni zahtev usvojen, a odluka o troškovima je preinačena tako što je obavezan tuženi da tužiocima umesto dosuđenog iznosa naknadi troškove postupka u iznosu od 359.518,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Obrazloženje pobijanih presuda je u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u slučaju utvrđenja prava svojine i faktičke eksproprijacije koja nastaje kada se na gradskom građevinskom zemljištu izgradi deo površine od javnog interesa( ulice) koje je privedeno nameni i kada ne postoji rešenje o izuzimanju iz poseda i isplati naknade, odnosno rešenje o eksproprijaciji. Kod utvrđenja da je u konkretnom slučaju deo katastarske parcele tužilaca zauzet izgradnjom ulice, koji drži i koristi tuženi, da je tužiocima kao suvlasnicima u ovoj parnici dosuđena naknada u visini tržišne vrednosti za izuzeto zemljište srazmerno suvlasničkom udelu i utvrđeno pravo svojine tuženog na tom zemljištu, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđena i isplate tužioci su podneli 01.11.2022. godine, vrednost predmeta spora ( za svakog od tužilaca) je 333.991,50 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje i novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
