.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 905/2021
28.04.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milena Vasilić Stojčić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2350/20 od 21.10.2020. godine, u sednici od 28.04.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2350/20 od 21.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu P 1983/2018 (2011) od 05.11.2019. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je tužilja po osnovu sticanja u braku sa tuženim suvlasnik sa 20% kp .. KO ... i postojeće stambene zgrade na toj parceli, što je tuženi dužan priznati i trpeti tužiljin upis kod službe za katastar nepokretnosti. Stavom drugim izreke utvrđeno je da je tužilja po osnovu sticanja u braku suvlasnik sa 20% kp .. KO ... i suvlasnik sa udelom od 10% na postojećem stambenom objektu na toj parceli u listu nepokretnosti .. KO ..., što je tuženi dužan priznati i trpeti tužiljin upis u službi za katastar nepokretnosti. Stavom trećim izreke utvrđeno je da je tužilja po osnovu sticanja u braku suvlasnik sa 20% kp .. KO ... i objekta na toj katastarskoj parceli, što je tuženi dužan priznati i trpeti tužiljin upis u službi za katastar nepokretnosti. Stavom četvrtim izreke utvrđeno je da je tužilja po osnovu sticanja u braku suvlasnik sa udelom od 20% na stanu u ... opisanom izrekom, što je tuženi dužan priznati i trpeti tužiljin upis u službi za katastar nepokretnosti. Stavom petim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu u kome je traženo utvrđenje da je tužilja po osnovu sticanja u braku sa tuženim suvlasnik nepokretnosti preko dosuđenih udela stavovima prvim, drugim, trećim i četvrtim izreke, do traženih 50%. Stavom šestim izreke utvrđeno je tužiljino suvlasništvo po osnovu bračne tekovine sa 20% na putničkom automobilu opisanom izrekom, a stavom sedmim izreke odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje suvlasničkog udela od 50% na putničkom automobilu opisanom ovim delom izreke. Stavom osmim izreke tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 219.077,00 dinara. Stavom devetim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu parničnih troškova preko dosuđenog iznosa. Stavom desetim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka. Pravnosnažnom dopunskom presudom tog suda pod istim brojem od 25.08.2020. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi njen suvlasnički udeo na putničkom automobilu opisanom izrekom preko dosuđenih 20% stavom šestim izreke prvostepene presude, do traženog suvlasničkog udela od 50%.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2350/20 od 21.10.2020. godine, delimično je usvojena žalba tužilje i preinačena prvostepena presuda u odbijajućem delu, tako što je utvrđeno da je tužilja po osnovu sticanja u braku sa tuženim suvlasnik u udelu od još 30% na kp .. KO ... i postojećoj stambenoj zgradi na toj parceli, na kp .. KO ... i objekta na toj parceli, na garsonjeri u ... opisanoj izrekom, kao i da je suvlasnik u udelu od još 10% na zgradi na parceli .. KO ... . Preinačena je prvostepena odluka o troškovima postupka tako što je tuženi obavezan da tužilji pored dosuđenog iznosa isplati još 197.100,00 dinara, kao i da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara. U preostalom nepreinačenom odbijajućem delu prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv drugostepene presude u preinačujućem delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešeno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešene primene materijalnog prava.
Tužilja je dostavila odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjenu pred drugostepenim sudom, a zbog bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP revizija se ne može podneti, prema članu 407. stav 2. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u braku od 1998. godine do 2010. godine, i imaju dvoje punoletne dece. Brak parničnih stranaka pravnosnžno je razveden presudom iz 2011. godine. Sporne katastarske parcele, objekte i stan stranke su stekle tokom trajanja braka, a u katastru su upisane kao vlasništvo tuženog. Utvrđeno je da su sredstva za sticanje spornih nepokretnosti obezbedili supružnici zajedničkim radom, te da nisu učestvovali sredstvima iz posebne imovine. Katastarska parcela .. KO ... kupljena je 1999. godine i pripojen joj je deo parcele .., koji je kupljen 2002. godine. Na ovoj parceli započeta je gradnja stambenog objekta tokom 1998. godine, a u vreme prestanka zajednice života parničnih stranaka objekat je bio sazidan i pokriven krovom, delimično opremljen komunalnom infrastrukturom i unutrašnjim radovima. Katastarska parcela .. KO ... kupljena je 2003. godine i započeta gradnja objekta 2006. godine, a u vreme prestanka zajednice života parničnih stranaka stepen izgrađenosti objekta je bio 25,02%. Vrednost izvedenih građevinskih radova je iznosila 3.416 evra, a u međuvremenu je tuženi završio gradnju ovog objekta i delimično ga opremio, tako da je njegova vrednost u vreme presuđenja 13.650,93 evra. Parcela .. KO ... sa započetom zgradom površine 42 m2 kupljena je 2005. godine za kupoprodajnu cenu od 500.000,00 dinara. Sporni stan – garsonjera u ... kupljena je 2006. godine za cenu od 15.700 evra, i u njemu tužilja živi. Utvrđeno je da se tuženi od 1997. godine bavio trgovinom polovnim automobilima i delovima, a prethodno je radio u policiji. Tužilja je sve vreme brinula o porodičnom domaćinstvu, starala se o dvoje dece, povremeno pomagala tuženom u poslu, kao i u poslovima gradnje navedenih objekata tako što je obavljala pomoćne poslove prilikom zidanja i brinula o potrebama radnika.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada su udeli tužilje u sticanju navedenih nepokretnosti povećani na ukupno 50%, odnosno na 20% na zgradi izgrađenoj na parceli .. KO .... .
Među parničnim strankama nije bilo sporno da navedene nepokretnosti predstavljaju zajedničku imovinu stečenu radom u toku trajanja braka, u smislu člana 171. stav 1. Porodičnog zakona. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da nije bilo uslova za utvrđivanje većeg doprinosa tuženog u sticanju spornih nepokretnosti, suprotno odredbi člana 180. stav 2. Porodičnog zakona prema kojoj se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. To što je tuženi sve vreme trajanja braka bio zaposlen ne vodi sticanju većeg udela na zajedničkoj imovini, u smislu člana 180. st. 3., 4. i 5. tog zakona, jer je u postupku utvrđeno da je tužilja imala jednak doprinos sticanju ovih nepokretnosti, budući da se sve vreme brinula o porodičnom domaćinstvu i deci, povremeno pomagala tuženom u obavljanju poslova prodaje automobilskih delova, te da je učestvovala u poslovima gradnje objekata i brinula o potrebama radnika. Kada je u pitanju stambeni objekat na katastarskoj parceli .. KO ..., takođe je pravilno utvrđen tužiljin doprinos u sticanju sa ukupno 20%, s obzirom na stepen izgrađenosti objekta na toj parceli u vreme prestanka zajednice života parničnih stranaka i utvrđenom građevinskom vrednošću objekata u vreme presuđenja.
Revizijom tuženog neosnovano se ukazuje da je pogrešno primenjena odredba člana 180. Porodičnog zakona te da iz izvedenih dokaza proizilazi da je celokupna imovina stečena radom tuženog.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
