Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd, kao pravnog sledbenika PD „Elektrodistribucija Beograd“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Milutin Radoičić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Petrović, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1882/21 od 27.05.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 09.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1882/21 od 27.05.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1882/21 od 27.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 33426/16 od 02.12.2020. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je rešenje o izdavanju platnog naloga tog suda Pl 2074/17 od 30.06.2017. godine. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o izdavanju platnog naloga tog suda Pl 3383/17 od 22.03.2017. godine. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime stečenog bez osnova isplati iznos od 99.367,09 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.03.2017. godine do isplate, iznos od 104.733,57 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.11.2017. godine do isplate, iznos od 118.990,63 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 12.06.2017. godine do isplate i iznos od 125.075,93 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.12.2016. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu koji je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na dosuđene iznose iz stava trećeg izreke isplati zakonsku zateznu kamatu i to na iznos od 99.367,09 dinara od 07.07.2015. godine do 06.03.2017. godine, na iznos od 104.733,57 dinara od 09.9.2016. godine do 03.11.2017. godine, na iznos od 118.990,63 dinara od 30.12.2016. godine do 12.06.2017. godine i na iznos od 125.075,93 dinara od 11.10.2015. godine do 21.12.2016. godine. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 121.520,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1882/21 od 27.05.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, u stavu trećem izreke. Preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od još 26.903,00 dinara, što ukupno iznosi 148.426,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima, Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom i Zakona o energetici, citiranih u obrazloženju nižestepenih presuda, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznose, čija je visina utvrđena iz računa dostavljenih od strane tužioca, sa pripadajućom kamatom. Ovo zbog toga što je na mernom mestu na kome je tuženi prijavljen kao korisnik, neovlašćeno priključena električna energija, a tuženi svoja prethodna dugovanja nije izmirio, niti je u propisanom roku prijavio kupca nepokretnosti, kao novog korisnika.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepeni sud prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, a revizijom se ne ukazuje na drugačije odluke sudova, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi sticanja bez osnova podneta je 21.12.2019. godine. Pobijana vrednost predmeta spora prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 3.799,36 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stava 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stava 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić