Prema pravilno i potpuno utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su 09.12.2013. godine zaključile ugovor o školovanju u Vojnoj akademiji kojim se tuženi obavezao da redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze, polaže sve ispite i školovanje završi u roku, da po završetku školovanja stupi u profesionalnu vojnu službu i ostane u službi dvostruko vreme trajanja školovanja kao i da, u slučaju da svojom krivicom izgubi svojstvo lica na školovanju i ne izvrši nabrojane obaveze, naknadi tužilji stvarne troškove školovanja iz člana 4. ugovora u jednokratnom revalorizovanom iznosu. Tuženom je prestalo svojstvo lica na školovanju, naredbom načelnika Vojne akademije od 04.11.2015. godine, jer nije položio dva ispita iz prve i tri ispita iz druge godine, čime je izgubio pravo na upis školske godine. Troškovi školovanja za period od 01.09.2013. do 04.11.2015. godin,e u iznosu od 1.211.655,32 dinara, utvrđeni su rešenjem Vojne akademije od 04.11.2015. godine i tokom postupka korigovani na iznos od 1.075.629,65 dinara, na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, tako što su revalorizovani stopom rasta potrošačkih cena na dan 04.11.2015. godine i umanjeni za troškove koje tuženi nije koristio, u skladu sa članom 4. ugovora i važećim propisom. Izveden je i dokaz neuropsihijatrijskim veštačenjem iz koga proizlazi da je kod tuženog, od sredine 2015. do sredine 2017. godine, došlo do pada voljno nagonskih dimenzija, pojave depresivnog raspoloženja i straha od gubitka bliske osobe (oboljenja majke od maligne bolesti), zbog čega tuženi nije bio sposoban da efikasno i uspešno uči i polaže ispite.

Polazeći od ovako utvrđenog činjenog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev nalazeći da je tuženi izgubio svojstvo lica na školovanju bez svoje krivice.

Drugostepeni sud je, imao u vidu nalaz i mišljenje sudskog veštaka neuropsihijatra ali je zaključio da je naredba od 04.11.2015. godine kojom je tuženom prestalo svojstvo lica na školovanju, zbog gubitka prava na upis školske godine postala konačna i pravnosnažna, te da se sud ne može upuštati u ocenu opravdanosti razloga zbog kojih je tuženi izgubio pravo na upis, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev primenom članova 10, 17, 18. i 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i 69. do 71. Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Zakonom o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/2007), važećim u vreme zaključenja predmetnog ugovora, propisano je da ministar odbrane propisuje bliže uslove i način stipendiranja za potrebe Vojske Srbije i postupak utvrđivanja i povraćaja troškova školovanja te da je, u slučaju neizvršavanja ugovornih obaveza krivicom lica upućenog na školovanje, to lice dužno da jednokratno vrati sve stvarne troškove školovanja koji su isplaćeni iz sredstva budžeta (član 80. st. 4. i 5).

Neosnovano se revizijom ukazuje da je tuženom uskraćen pravni lek protiv naredbe načelnika Vojne akademije od 04.11.2015. godine. Najpre, Ustavom je uvek dozvoljeno pravno sredstvo, s obzirom na načelo zakonitosti uprave prema kome zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (član 198. stav 2). Osim toga, protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu, može se izjaviti ustavna žalba (član 170. Ustava). Nezavisno od napred iznetog i suprotno navodima revizije tuženog, protiv naredbe načelnika Vojne akademije od 04.11.2015. godine tuženom je stajala na raspolaganju mogućnost da izjavi pravno sredstvo - žalbu Sektoru za ljudske resurse Ministarstva odbrane u roku od 15 dana od prijema naredbe, kakva pouka je navedena u toj naredbi, ali tuženi to pravno sredstvo nije iskoristio. Osporavanje zaključka na osnovu koga je doneta naredba od 04.11.2015. godine (da mu je svojstvo lica na školovanju prestalo njegovom krivicom) tuženi je trebalo da dokazuje u postupku osporavanja naredbe od 04.11.2015. godine, što je on propustio da učini. Stoga je drugostepeni sud pravilno zaključio da je naknadno dati nalaz i mišljenje sudskog veštaka medicinske struke, prema kome tuženi nije bio u stanju da sa uspehom uči i polaže ispite, trebalo da bude upotrebljen uz pravni lek protiv pomenute naredbe i da on ne može biti od značaja u ovom sudskom postupku u kome se odlučuje o vraćanju troškova školovanja zbog prestanka školovanja do koga je došlo krivicom tuženog, kako je to prethodno utvrđeno naredbom od 04.11.2015. godine.

Ni pozivanje tuženog da mu je, nakon donošenja naredbe od 04.11.2015. godine kojom mu je prestalo svojstvo lica na školovanju, 10.11.2015. godine odobreno polaganje nepoloženih ispita, te da mu je na taj način faktički „vraćeno“ svojstvo lica na školovanju, ne utiče na drugačiji zaključak u ovom postupku. Ovo stoga što je naredba od 04.11.2015. godine ostala na snazi, a rešenje od 10.11.2015. godine o odobravanju polaganja nepoloženih ispita je doneto pod uslovom da ispiti budu položeni zaključno sa 10.10.2016. godine, pri čemu tuženi nije dostavio dokaz da je postupio u skladu sa tim rešenjem do podnošenja tužbe 05.04.2017. godine.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi sa uspehom u sumnju pobijana presuda, odlučeno je kao u izreci, primenom člana 414. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić