Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1621/19 od 14.03.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 856/2017 od 29.08.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 404. ZPP. Troškove je tražila i opredelila.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, nalazeći da su sudovi donošenjem pobijane presude odstupili od pravnog shvatanja Vrhovnog kasacionog suda izraženog u sentenci iz presude Vrhovnog kasacionog suda Prev 124/2018 od 30.05.2018. godine, utvrđenoj na sednici Građanskog odeljenja od 12.02.2019. godine, u pogledu savesnosti sticaoca hipoteke koji je bez izričite pisane saglasnosti oba supružnika konstituisao hipoteku na predmetu zajedničke imovine bračnih drugova, kao i radi ujednčavanja sudske prakse po ovom pitanju, jer se u reviziji ukazuje na odluke Ustavnog suda u kojima je izraženo drugačije pravno stanovište od stanovišta nižestepenih sudova u istoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...87/18) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, DOO za promet i usluge „Tim compani CT“ Niš, koga je zastupao direktor BB, suprug tužilje, zaključio je sa „Hipo Alpe- adria bank“ AD Beograd, dana 19.10.2010. godine ugovor o restruktuiranju kredita br. L ...-.../... . Radi obezbeđenja potraživanja banke iz ovog ugovora ustanovljeno je založno pravo-hipoteka u korist banke na bliže označenim nepokretnostima u svojini založnog dužnika BB, upisanim u listu nepokretnosti ... KO ... i to sporazumom sačinjenim na zapisniku I br. 3618/10 od 26.03.2010. godine pred Osnovnim sudom u Prokuplju, u kome je konstatovano da ima snagu sudskog poravnanja i izvršne isprave i da će uknjižbu prava na nepokretnosti sprovesti po službenoj dužnosti nadlženi organ suda. Ugovorom o ustupanju potraživanja uz novačanu naknadu broj A .../..., zaključenim dana 22.11.2013. godine, „Hipo Alpe-adria bank“ AD Beograd, kao ustupilac, prenela je na prijemnika „Heta real Estate“ DOO Beograd, sva svoja dospela potraživanja prema „Tim Compani CT“ Niš iz navedenog ugovora o restruktuiranju kredita. U vreme konstituisanja hipoteke na svim nepokretnostima BB bio je upisan kao nosilac prava svojine sa obimom udela 1/1. Nakon toga, razveden je brak između njega i tužilje i u sudskom postupku je utvrđeno da je tužilja vlasnik u udelu od ½ na nepokretnostima na kojima je zasnovana hipoteka. Rešenjem Osnovnog suda u Prokuplju I.br.1099/14 od 14.07.2014. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje radi prinudne naplate novčanog potraživanja prodajom nepokretnosti založnog dužnika BB, na osnovu izvršne vansudske hipoteke, radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca „Heta real estate“ DOO Beograd, prema DOO „Tim compani CT“ Niš, po osnovu ugovora o restruktuiranju kredita L ...-.../... od 19.02.2010. godine, i određeno izvršenje na nepokretnostima u vlasništvu založnog dužnika upisanim u list nepokretnosti ... KO ... i to: zemljište pod zgradom- objektom br.1 površine 2,65 ari, potes Druga duž, kat.parcela .../...; zemljište pod zgradom- objektom br.2 površine 61m2, potes Druga duž, kat. parcela .../...; zemljište pod zgradom-objektom br.3 površine 41m2, potes Druga duž, kat. parcela .../...; njiva treće klase površine 28,34 ari, potes Druga duž, kat. parcela ../...; ostale zgrade- zgrada za uskladištenje i promet pića, broj zgrade 1, potes Druga duž, kat. parcela .../..., ostale zgrade-upravna zgrada, broj zgrade 2, potes Druga duž, kat. parcela .../..., pomoćna zgrada, broj zgrade 3, potes Druga duž, kat. parcela .../..., zabeležbom rešenja o izvršenju, utvrđivanjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnog poverioca. Zaključkom tog suda I.br.1099/14 od 02.09.2016. godine, utvrđeno je da je tuženi stupio na mesto dotadašnjeg izvršnog poverioca „Heta real estate“ DOO Beograd, protiv založnog dužnika BB, po osnovu ugovora o ustupanju potraživanja uz novčanu naknadu od 21.04.2015.godine, radi naplate novčanog potraživanja po rešenju Osnovnog suda u Prokuplju I.br.1099/14 od 14.07.2014. godine. Na zahtev izvršnog poverioca sud je doneo rešenje I.br.1099/14 od 22.09.2016.godine kojim se obustavlja sprovođenje izvršenja pred sudom a usvaja zahtev da se postupak sprovede pred javnim izvršitenjem. Tužilja je u svojstvu trećeg lica 14.03.2017. godine u izvršnom postupku podnela prigovor u kome je navela da je rešenjem o izvršenju obuhvaćena njena imovina odnosno ½ navedene nepokretnosti i tražila da se iz rešenja o izvršenju izuzme ta imovina. Rešenjem Osnovnog suda Ipi 1/18 od 10.04.2018. godine upućena je da pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na nepokretnostima koje su predmet izvršenja, nedopušteno.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su stali na stanovište da zajedničkom imovinom supružnici upravljaju zajednički i sporazumno, pa ukoliko jedan supružnik u toku trajanja braka, otuđi ili optereti imovinu koja je zajednička a drugi bračni drug se tome nije usprotivio, onda se iz takvog njegovog ponašanja može zaključiti da se sa takvim njegovim raspolaganjem saglasio. Kako je tužilja u vreme davanja založne izjavile bila u braku sa BB i nije dokazala da je njen suprug nepokretnost založio bez njenog znanja i saglasnosti, smatrali su da banka nije bila u obavezi da kod zasnivanja hipoteke pribavlja njenu saglasnost u smislu člana 6. stav 2. Zakona o hipoteci, niti je imala obavezu da se upušta u istraživanje porodičnog statusa hipotekarnog dužnika, s obzirom da se uvidom u javne knjige na pouzdan način uverila da je suprug tužilje bio upisan kao isključivi vlasnik nepokretnosti, bez zabeležbe da se radi o zajedničkoj svojini. Sa tih razloga, odbili su tužbeni zahtev.

Osnovano se u reviziji tužilje ukazuje da se navedeni zaključak sudova zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravo zajedničke svojine stečene u toku trajanja zajednice života u braku potpada pod poseban zakonski režim propisan odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05, 72/11-dr zakon i 6/15). Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1.). Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, s tim što se u pogledu poslova redovnog upravljanja smatra da ih supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika (član 174. stav 1. i 2.). Suprotno, odredbom člana 174. stav 3. Porodičnog zakona je izričito propisano da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima. Posledica ovakvog zakonskog režima zajedničke svojine, kada je u pitanju nepokretna imovina, je pretpostavka da se smatra da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima (član 176. stav 1.). Takođe, važi i zakonska pretpostavka da je upis izvršen na ime oba supružnika kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine, odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud (član 176. stav 2.).

Zasnivanje hipoteke kao založnog prava na nepokretnosti predstavlja akt i pravni posao raspolaganja regulisan odredbama posebnog Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“ br. 115/05, 60/15, 63/15-US, 83/15). Prema odredbi člana 2. ovog zakona, hipoteka je založno pravo na nepokretnosti koja ovlašćuje poverioca, da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Imperativnom odredbom člana 6. stav 2. istog zakona, izričito je propisano da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara. Hipoteka se zasniva ugovorom između vlasnika ili drugog lica koje ima pravo raspolaganja u smislu ovog zakona i poverioca, u čiju korist se ustanovljava radi namirenja obezbeđenog potraživanja, koji se zaključuje u pismenoj formi i sa potpisima ugovarača overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti (član 9. i 10. zakona). Hipoteka može da nastane i kao jednostrana, na osnovu založne izjave vlasnika kojom on ovlašćuje poverioca da svoje nenamireno dospelo potraživanje naplati iz vrednosti hipotekovane nepoketnosti, na način propisan zakonom, i koja po svojoj formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci (član 14. zakona).

U konkretnom slučaju, sporazumom o obezbeđenju novčnog potraživanja zaključenim pred Osnovnim sudom u Prokuplju I 3618/10 od 26.03.2010. godine, radi namirenja potraživanja banke kao izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku DOO za promet i usluge „Tim compani CT“ Niš, po osnovu ugovora o restruktuiranju kredita, ustanovljena je stvarna zaloga na nepokretnostima koje, saglasno odredbi člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, predstavljaju zajedničku imovinu supružnika, bez pismenog sporazuma o deobi, odnosno bez pismene i overene izjave o saglasnosti za takvo raspolaganje od strane drugog supružnika zajedničara, pa je takav pravni posao delimično ništav u delu kojim je raspolagano pravima tužilje, odnosno protivan je prinudnim propisima i to članu 174. stav 3. Porodičnog zakona i članu 6. stav 2. u vezi člana 9. i 10. Zakona o hipoteci.

Nedostatak overene pismene izjave tužilje kao nosioca prava susvojine, date jasno i izričito pred ovlašćenim organom na način propisan zakonom (član 9, 10. i 14. Zakona o hipoteci i član 174. stav 1. Porodičnog zakona) da njen supružnik može raspolagati celom nepokretnošću, ne može se nadomestiti pretpostavkom o prećutnom saglašavanju ili naknadnom odobravanju.

Upis jednog supružnika kao vlasnika nepokretnosti ne čini ga isključivim nosiocem prava svojine na celoj nepokretnosti, ni u nedostatku zabeležbe o postojanju zajedničke bračne svojine. I u tom slučaju važi zakonska pretpostavka o postojanju upisa prava svojine na oba supružnika u skladu sa izričitom odredbom člana 176. stav 2. Porodičnog zakona, koja u spornom pravnom odnosu nije oborena validnim dokazima. Zato oboriva pretpostavka o tačnosti podataka o nepokretnostima i pravima na njima upisanim u katastar nepokretnosti u smislu člana 63. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009 sa izmenama i dopunama), ne može da isključi primenu navedenih prinudnih normi materijalnog prava o posebnom režimu zajedničke svojine stečene u braku i načinu zajedničkog raspolaganja tom imovinom.

Shodno navedenim zakonskim odredbama, zaštita od štetnih posledica netačnog upisa prava na nepkoretnosti u smislu člana 63. Zakona o državnom premeru i katastru, važi samo u odnosu na savesnog sticaoca hipoteke, a ta zakonska pretpostavka o njegovoj savesnosti je u konkretnom slučaju oborena izostankom pismene overene izjave kojom se tužilja kao nosilac prava nepodeljene zajedničke svojine hipotekovane nepokretnosti, date jasno i izričito pred ovlašćenim organom na način propisan zakonom, saglasila sa konstituisanjem hipoteke na predmetnoj nepokretnosti. Citirane odredbe zakona nesumnjivo opominju svako treće lice da se hipoteka na nepokretnosti u zajedničkoj svojini supružnika ne može pravno valjano konstituisati bez njihove obostrane saglasnosti. Zato se ne može smatrati savesnim sticalac hipoteke koji je zbog izvršenog upisanog prava svojine na ime jednog od supružnika smatrao da je on isključivi vlasnik te nepokretnosti.

Budući da je tužilja kao treće lice, u smislu čl. 50. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011... 139/2014), dokazala da kao suvlasnik ½ nepokretnosti koje su bile predmet zalaganja od strane njenog supruga, ima pravo koje sprečava sprovođenje izvršenja na celoj nepokretnosti po predlogu tuženog kao izvršnog poverioca, valjalo je usvojiti tužbeni zahtev.

Kako je drugostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 1. preinačio nižestepene presude i usvojio tužbeni zahtev za utvrđenje da je nedozvoljeno prinudno izvršenje na suvlasničkom udelu tužilje na napokretnostima koje su bile predmet izvršenja u izvršnom postupku i doneo odluku kao u izreci.

Odluka o troškovima celokupnog postupka doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi člana 153, 154, 160. stav 1. i 163. stav 2. ZPP, kao i važeće Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksene tarife, prema postignutom uspehu tužilje u sporu i nužnim troškovima koje je imala radi vođenja postupka koji se odnose na zastupanja od strane advokata na tri održana ročišta po 7.500,00 dinara, na tri neodržana po 4.500,00 dinara, za sastav žalbe i revizije po 12.000,00 dinara, na ime sudskih taksi za tužbu, prvostepenu presudu, žalbu i drugostepenu presudu po 2.500,00 dinara i na ime sudskih taksi za sastav revizije 5.000,00 dinara i odluku po reviziji 7.500,00 dinara, ukupno 82.500,00 dinara. Tužilja nije imala obrazložene podneske pa joj traženi troškovi po tom osnovu nisu priznati, kao ni troškovi sastava žalbe na rešenje o privremenoj meri jer sa žalbom nije uspela.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić