Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilja nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zakonska zastupnica tužilja, njihova majka VV i tuženi su bivši supružnici, a iz te zajednice imaju dvoje zajedničke dece maloletnu tužilju AA rođenu ...2007. godine i maloletnu BB rođenu ...2010. godine. Pravnosnažnom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 1910/2016 od 29.05.2017. godine maloletna deca poverena su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava dok je tuženi – otac obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća iznos od po 11.000,00 dinara mesečno, a uređen je i način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa tuženim, na koji način je izmenjena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 5892/13 od 04.02.2014. godine.

Tuženi je zaposlen u preduzeću „...print“ d.o.o. koje se bavi štampom, suvlasnik je firme 50%, ostvaruje mesečnu zaradu od 45.000,00 dinara i nema nikakve dodatne prihode. Firma zakupljuje prostor, a mesečni zakup je oko 300 evra. Živi sa sadašnjom suprugom, njenim sinom iz prvog braka i zajedničkom ćerkom DD, rođenom 2015. godine, u stanu koji je vlasništvo njegove supruge i ima obavezu izdržavanja zajedničkog deteta. Svoje obaveze izdržavanja prema tužiljama je redovno ispunjavao, te je prema presudi od 2017. godine redovno plaćao po 11.000,00 dinara, a od presude iz 2023. godine redovno plaća po 19.000,00 dinara za svaku tužilju. Od septembra 2023.godine nema kontakt sa tužiljama. On i njegova sadašnja supruga nemaju pomoć drugih lica u izdržavanju maloletne ćerke DD, njegova supruga finansijski nosi domaćinstvo, a njeni roditelji više ne pomažu jer joj je otac preminuo, a majka ima malu penziju. Njegova supruga je arhitekta, zaposlena kao preduzetnik u svojoj firmi gde prosečno mesečno zaradi oko 100.000,00 dinara. Automobil koji koriste je vlasništvo njegove supruge.

Zakonska zastupnica maloletnih tužilja, majka VV živi zajedno sa tužiljama u stanu površine 39 m2 čiji je suvlasnik sa udelom od ½ idealnog dela, dok je vlasnik druge polovine idealnog dela njena sestra. Drugih nepokretnosti nema, automobil ne poseduje. Trenutno je nezaposlena a izdržava se od honorarnih povremenih poslova, kao što su čišćenje, prekucavanje tekstova, IT usluge i na taj način zaradi do 100.000,00 mesečno, i upravnik je stambene zgrade u kojoj živi i tako ostvari oko 11.700,00 din mesečno. Prosečni mesečni troškovi domaćinstva iznose oko 150.000,00 dinara u šta spadaju troškovi za ishranu, režije i svi ostali troškovi. Nema obavezu izdržavanja drugih lica osim svoje dece. Nema pomoć drugih lica, jer su joj roditelji preminuli.

Mesečni troškovi za tužilje koji obuhvataju hranu, odeću, obuću, higijenu, džeparac, godišnje troškove putovanja i školskih izleta, kao i dodatne troškove baleta kao i troškove za pohađanje privatnih časova mesečno iznose 45.150,00 dinara za svaku tužilju, a tuženi doprinosi izdržavanju tužilja u visini određenoj presudom od 26.01.2023. godine po 19.000,00 dinara bez obzira na razliku u godinama (14 godina i 17 godina), s obzirom da tužilje imaju delimično različite potrebe u skladu sa svojim uzrastom, ali te razlike nisu drastično izražene.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Pravilno su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje primenili materijalno pravo iz odredbe člana 160., 162. i 163. Porodičnog zakona i ocenili da je iznos od po 19.000,00 dinara mesečno za svaku tužilju, dosuđen presudom P2 1455/21 od 26.01.2023. godine adekvatan za zadovoljenje dela potreba tužilja, polazeći od toga da su mesečne potrebe primalaca izdržavanja po 45.150,00 dinara, da je tuženi čija je zarada 45.000,00 dinara mesečno dužan da izdržava i treću maloletnu ćerku DD, a da s druge strane zakonska zastupnica tužilja, njihova majka, je takođe u obavezi da u preostalom delu doprinosi izdržavanju maloletne dece, te će u smislu člana 154. Porodičnog zakona potrebe maloletne dece biti podmirene u potpunosti.

Neosnovano se revizijom tužilja ukazuje da su ispunjeni uslovi da se doprinos tuženog u izdržavanju utvrdi u većem mesečnom iznosu od iznosa na koji je tuženi obavezan.

Drugostepeni sud je cenio sve okolnosti na strani maloletne dece kao poverioca i oba roditelja kao dužnika izdržavanja, koje su od značaja za ocenu mogućnosti svakog od roditelja da doprinosi izdržavanju maloletne dece, pa kako je takva ocena zasnovana na savesnoj i brižljivoj oceni svakog dokaza zasebno i svih dokaza kao celine, što je vidljivo iz obrazloženja pobijane odluke, po oceni Vrhovnog suda, iznos od po 19.000,00 dinara za svako dete, ukupno 38.000,00 dinara, na koji je tuženi obavezan pravnosnažnom presudom nije prenisko određen, već je adekvatan da maloletnoj deci omogući nivo životnog standarda kakav uživa tuženi kao dužnik izdržavanja, imajući u vidu visinu prihoda i rashoda tuženog kao dužnika izdržavanja, ali i činjenicu da tuženi pored obaveze izdržavanja tužilja maloletne AA i BB ima obavezu izdržavanja još jednog maloletnog deteta. Treba imati u vidu i minimalnu sumu izdržavanja koja se koristi kao korektiv prilikom određivanja realnih potreba primaoca izdržavanja, a koju određuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kao i materijalno stanje zakonske zastupnice – majke tužilja, kao drugog obveznika izdržavanja, te prihode koje ona ostvaruje radom, kao i činjenicu da ona nema obavezu izdržavanja drugih lica.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi, pa je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković