Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3487/23 od 27.11.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena u delu stava trećeg izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog pretpljenog straha isplati 85.000,00 dinara, zbog pretpljenih fizičkih bolova 114.000,00 dinara i zbog duševnih bolova zbog naruženosti 150.000,00 dinara, što ukupno iznosi 349.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stava trećeg izreke, tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati još 456.000,00 dinara i to na ime naknade pretpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti 185.000,00 dinara, zbog pretpljenog straha 105.000,00 dinara, zbog pretpljenih fizičkih bolova 126.000,00 dinara, zbog duševnih bolova zbog naruženosti 40.000,00 dinara, što ukupno iznosi 805.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.03.2023. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovma parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog posutpka isplati 402.718,48 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu trećem izreke pobijane presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pravnosnažna odluka o troškovima parničnog postupka doneta je primenom čl. 153, 154, 163. i 165. ZPP, nakon ocene drugostepenog suda da tužilji pripada pravo na naknadu srazmernog dela troškova parničnog postupka, odmerenog primenom odredbi Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Zakona o sudskim taksama, prema visini novčanog iznosa sa kojim je uspela u sporu, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate shodno članu 277. Zakona o obligacionim odnosima.

Revizijom tužilje se, s pozivom na pogrešnu primenu materijalnog prava, osporava visina naknade koja joj je priznata pravnosnažnim rešenjem o troškovima parničnog postupka. Po oceni Vrhovnog suda, odluka o troškovima parničnog postupka kao sporednog potraživanja, ne predstavlja pravno pitanje od opšteg interesa, niti pravno pitanje koje bi se razmatralo u interesu ravnopravnosti građana. To nije pitanje koje iziskuje novo tumačenje prava ili usklađivanje sudske prakse.

Iz navedenog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da se, ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija nije dozvoljena. Činjenica da je odluka o troškovima postupka pobijanom drugostepenom presudom preinačena, ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14) odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković