.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9082/2023
19.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Novica Zdravković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Stojanović, advokat iz ..., radi svojine, zauzeća i činidbe po tužbi i radi utvrđenja svojine po osnovu održaja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3107/2022 od 11.10.2022. godine, u sednici veća održanoj 19.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3107/2022 od 11.10.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3107/2022 od 11.10.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P 179/19 od 02.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac vlasnik privatne svojine sa obimom udela 1/1 na gradskom građevinskom zemljištu na delu kat. parcele broj .., kod ..., njiva prve klase, površine 349 m2 i kat. parcele .. potez, kućište, njiva treće klase, površine 426 m2, obe parcele sa namenom zemljišta gradsko građevinsko zemljište čija imovina je upisana u LN broj .. KO Bujanovac. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je tuženi bespravno zauzeo delove parcela i to: na kp.br. .., deo površine od 38 m2, ili u realnom delu 38/349, koji pripada kat. parceli .., postavljanjem metalne kapije dužine 3,10 m, betoniranjem platoa u površini od 22 m2, izgradnjom dva zida dužine 0,71 m i 0,63 m, na kp.br. .., deo površine od 39 m2 ili u realnom delu 39/426 koji pripada kat. parceli broj .., betoniranjem platoa iz kojeg na uglovima izlaze metalni šipovi, te da se naloži tuženom da ukloni deo započetog objekta i građevinski materijal i to dva: armirano betonska stuba dimenzije 0,25 h 0,71m i 0,25 h 0,63 m, fundirana na armirano betonskim temeljima, betonsku coklu na betonskom temelju, širine 20 cm, koji se pruža paralelno sa postojećim ogradnim zidom od betonskog bloka i dvokrilna kapija, dužine 3,1 m, izrađena od kovanog gvožđa sa ispunom od dekorativnog ravnog lima, ugrađenu između armirano betonskih stubova, armirano betonsku ploču, površine 6 m2, debljine 25-30 cm, fundiranu na armirano betonskim temeljima, sa ugrađenom mrežnom armaturom i ispuštenom rebrastom armaturom na mestima gde su predviđeni stubovi, kao i da tužiocu isplati troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, ukinuta je privremena mera usvojena rešenjem istog suda P 179/19 od 25.03.2019. godine. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da je tuženi vlasnik po osnovu održaja na delu kp.br. .., potez kod ..., njiva prve klase površine 349 m2, upisane u LN broj .. za KO Bujanovac, u merama i granicama bliže određenim u ovom stavu izreke, a što je tužilac dužan da prizna tuženom i trpi da se u RGZ SKN Bujanovac o svom trošku uknjiži kao vlasnik na realnim delovima. Stavom petim izreke, odbijen je zbog nepostojanja pravnog interesa deo zahteva tuženog naveden u tom stavu izreke. Stavom šestim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 149.500,00 dinara, a na iznos od 145.700,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3107/2022 od 11.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P 179/19 od 02.06.2022. godine, u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.
Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je vlasnik nepokretnosti opisane u stavu prvom izreke prvostepene presude, da je tuženi bespravno zauzeo delove istih parcela, i da se naloži tuženom da ukloni deo započetog objekta i građevinski materijal, a usvojen je protivtužbeni zahtev i utvrđeno je da je tuženi po osnovu održaja vlasnik na delu nepokretnosti određene u stavu četvrtom izreke prvostepene presude. Nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi pravo svojine na spornom delu nepokretnosti stekao po osnovu vanrednog održaja, s obzirom na to da je njegov pravni prethodnik, sada pokojni otac, koga je nasledio tokom 1985. godine, taj deo parcela kupio na osnovu usmenog ugovora o kupoprodaji od tužioca i na taj način, u uverenju da je vlasnik, držao je i koristio sporni prostor na parcelama kp br. .. i kp br. .. počev od 1985. godine, a posle njegove smrti to je nastavio da čini i tuženi kao njegov naslednik.
Prema oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja, s obzirom na to da je u pobijanom delu odluka o tužbenom i protivtužbenom zahtevu zasnovana na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 413. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba je podneta 22.04.2019. godine. Vrednost predmeta spora po tužbi iznosi 1.000,00 dinara. Protivtužba je podneta 15.04.2019. godine. Vrednost predmeta spora po protivtužbi iznosi 10.000,00 dinara.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela po tužbi i protivtužbeni ne prelazi vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni shodno odredbi člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.
Iz navedenog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
