U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG i DD, iz ..., čiji je punomoćnik Mile Živanović, advokat iz ... i tužilje ĐĐ iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Trojančević, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, Opštine Gornji Milanovac, koju zastupa Opštinski javni pravobranilac i JP za izgradnju Opštine Gornji Milanovac, radi isplate naknade za zemljište, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3483/16 od 12.09.2017. godine, u sednici veća održanoj 02.10.2019. godine, doneo je

P R E S UD U

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3483/16 od 12.09.2017. godine u stavu trećem izreke.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3483/16 od 12.09.2017. godine u stavu prvom i drugom izreke.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P 235/15 od 06.04.2016. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i obavezani su tuženi kao solidarni dužnici da tužiocima za oduzeto zemljište bliže navedeno u stavu 1 izreke isplate naknadu u iznosu od po 1.649.200,00 dinara tužiocima AA, BB, VV i GG, te u iznosu od po 824.600,00 dinara tužiljama DD i ĐĐ, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.12.2015. godine do isplate (stav 1 izreke). Preko navedenih iznosa zahtevi su odbijeni, tužioca AA za iznos razlike od 1.649.200,00 dinara do 2.509.800,00 dinara, tužiocima BB, VV i GG za razliku od po 1.649.200,00 dinara do traženih po 1.673.200,00 dinara i tužiljama DD i ĐĐ za razliku od po 824.600,00 dinara do traženih po 1.254.900,00 dinara, sa kamatom od 08.12.2015. godine do isplate (stav 2izreke). Obavezani su tuženi da solidarno isplate tužiocima naknadu troškova postupka u iznosima navedenim u stavu 3 izreke.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3483/16 od 12.09.2017. godine, odlučeno je o žalbi tužilaca i o žalbama troje tuženih, stavom 1 i stavom 2 izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i stavu trećem izreke, tako da je odbijen tužbeni zahtev tužilaca AA, BB, VV i GG za isplatu iznosa od po 1.649.200,00 dinara i tužilja DD i ĐĐ za isplatu iznosa od po 824.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.12.2015. godine do isplate, a obavezani su tužioci kao solidarni dužnici da tuženima naknade troškove spora, i to tuženoj Republici Srbiji u iznosu od 403.500,00 dinara, tuženoj Opštini Gornji Milanovac u iznosu od 406.000,00 dinara i Javnom preduzeću za izgradnju Opštine Gornji Milanovac u iznosu od 229.650,00 dinara, u roku od 15 dana. Stavom 3, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i prvostepena presuda je potvrđena u stavu drugom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 403. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu kojom je potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu o tužbenom zahtevu, jer je vrednost predmeta spora niža od revizijskog cenzusa. Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Tužioci su obični suparničari. Najviše pojedinačno potraživanje iznosi 2.509.800,00 dinara (tužilac AA), a pobijana vrednost po potvrđujućem delu drugostepene presude iznosi najviše 860.600,00 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost 6.976,13 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe 01.03.2016. godine koji je iznosio 1 evro = 123,3636 dinara. U slučaju ostalih tužilaca ta vrednost je niža.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Prema članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija tužilaca je dozvoljena protiv presude drugostepenog suda u delu kojim je preinačena prvostepena presuda.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u tom delu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne predstavlja razlog za reviziju u smislu člana 407. stav 1. ZPP, a nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i ocenu dokaza datu od strane prvostepenog suda, a u obrazloženju svoje odluke ocenio pravni značaj utvrđenih činjenica i naveo materijalnopravne razloge za odluku koju je doneo. Revizija nije osnovana u shvatanju da je drugostepeni sud imao obavezu da otvori raspravu, jer je posle prvog ukidanja prvostepene presude tužba preinačena povećanjem tužbenog zahteva, pa da je drugostepeni sud povredio odredbu člana 383. stav 6. ZPP. Navodima revizije u odnosu na ocenu dokaza, osporava se u suštini utvrđeno činjenično stanje, a sa tog razloga revizija ne može da se izjavi (član 407. stav 2. ZPP).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su sledbenici EE, bivšeg iz ..., ranijeg vlasnika kat. parc. br. .. livada površine 1.56,16 ha i kat. parc. br. .. livada površine 3,37,32 ha u KO ... . Pravnosnažnim rešenjem Narodnog odbora Sreza Čačak br. .. od 31.07.1959. godine izvršena je potpuna eksproprijacija obe parcele, u korist i za potrebe Državnog sekretarijata za poslove Narodne odbrane FNRJ, radi izgradnje vojnog egzecirišta (poligona). Rešenjem Komisije za određivanje naknade za eksproprisanu imovinu NOS Čačak sa sedištem u Gornjem Milanovcu od 15.07.1960. godine određena je naknada za celokupnu eksproprisanu površinu obe parcele (ukupno 4.93,48 ha) u iznosu od 584.346 - dinara i obavezan je korisnik eksproprijacije da ranijem vlasniku isplati utvrđeni iznos naknade odjednom u roku od 15 dana, primenom Zakona o eksproprijaciji po kojem je doneto pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji.

Rešenjem Opštinske uprave Opštine Gornji Milanovac, Odeljenja za imovinskopravne poslove i društvene delatnosti od 28.12.2000. godine usvojen je zahtev ŽŽ, ZZ i II i poništeno je navedeno rešenje o eksproprijaciji zemljišta kp. br. .. u površini od 1.56,16 ha i kp. br. .. u površini od 3.37,32 ha KO ..., ranijeg vlasnika EE, izvršenoj za potrebe Ministarstva narodne odbrane radi izgradnje vojnog poligona, s tim da je u stavu 3 navedeno da se donetim rešenjem ne vrši deeksproprijacija zemljišta sada opisanog kao kp. .. KO ... u površini od 0.54,52 ha KO ... koje je rešenjem SO Gornji Milanovac od 19.10.1977. godine preneto sa dotadašnjeg korisnika SFRJ - SSNO Beograd na preduzeće za puteve „Titovo Užice“ iz Titovog Užica radi izgradnje obilaznog puta i koje je upisano u javnim knjigama kao korisnik ovog zemljišta. Rešenje je zasnovano na utvrđenju da vojno egzecirište nije izgrađeno, zemljište nije privedeno nameni radi koje je eksproprisano, jednim delom je zahvaćeno regulaciojom korita reke, stočnom pijacom, proređenom šumom i zapuštenom livadom, a za deo koji je prenet i u međuvremenu zahvaćen izgradnjom obilaznog puta u površini od 0.54,52 ha utvrđeno je da uslova za deeksproprijaciju nema.

U ovom postupku tužioci svoje zahteve zasnivaju na navodima da im od deeksproprisanog u svojinu nije vraćena površina 0.41,23 ha jer je izgrađeno.

Prema utvrđenim činjenicama, povraćaj ranije eksproprisanog zemljišta u površini od 0.41,23 ha zbog izgrađenosti nije moguć. Tržišna vrednost tog zemljišta je utvrđena na osnovu procene Poreske uprave od 08.12.2015. godine. Ona iznosi 2.400,00 dinara/1m2, za navedenu površinu ukupno 9.895.200,00 dinara. Srazmerno naslednim udelima tužilaca, prvostepeni sud je odredio visinu novčanih naknada i obavezao tužene da solidarno isplate tužiocima utvrđene iznose naknada. U pravnim razlozima je navedeno da poništajem rešenja o eksproprijaci uspostavlja se raniji svojinskopravni režim, te da tužiocima pripada naknada u novcu za deo koji im ne može biti vraćen u svojinu. Ocenjeno je da prigovor zastarelosti potraživanja nije osnovan. Prvostepeni sud je imao u vidu da je prethodniku tužilaca za eksproprisane nepokretnosti određena naknada u novcu, rešenjem nadležnog organa od 15.07.1960. godine, da je tim rešenjem korisnik eksproprijacije obavezan da utvrđeni iznos naknade isplati u određenom roku. Međutim, tome značaj ne pridaje, uz obrazloženje da tuženi nisu pružili adekvatne dokaze da je naknada isplaćena.

Drugostepeni sud je drugačijeg pravnog stanovišta. Pravnim razlozima drugostepenog suda obuhvaćena je regulativa propisa o eksproprijaciji, važećeg u vreme eksproprijacije i važećeg u vreme deeksproprijacije. Prema shvatanju drugostepenog suda, činjenica da eksproprisano zemljište nije privedeno nameni zbog koje je eksproprisano uživa značaj u upravnom postupku u kojem se odlučuje o zahtevu za deeksproprijaciju, a sud nije nadležan i ovlašćen da kao prethodno pitanje raspravlja i utvrđuje da li su bili ispunjeni zakonski uslovi za deeksproprijaciju nepokretnosti u vezi koje se zahteva naknada tržišne vrednosti u parničnom postupku. Pri iznetom, sud se pozvao na odredbu člana 39. stav 5. Zakona o eksproprijaciji („Službeni list SRJ“, broj 53/95), važećeg u vreme donošenja rešenja o deeksproprijaciji, kojom je propisano da rešenje o poništaju rešenja o eksproprijaciji donosi nadležni organ uprave. O dejstvu i posledicama poništaja rešenja o eksproprijaciji, iskazano je da se one sastoje u tome da se po pravnosnažnosti tog rešenja ranijem vlasniku odnosno njegovim pravnim sledbenicima vraća u svojinu eksproprisano zemljište, a raniji vlasnik odnosno njegovi sledbenici korisniku eksproprijacije vraćaju vrednost primljenog iznosa naknade odnosno realnu vrednost iznosa koji je primljen na ime naknade za eksproprisanu imovinu, u skladu sa načelom jednakih vrednosti uzajamnih davanja. Prema shvatanju drugostepenog suda, ocena o osnovanosti tužbenog zahteva u ovoj parnici uslovljena je činjenicom o postojanju pravnosnažnog rešenja o novčanoj naknadi za eksproprisane parcele, a ne činjenicom da li je raniji vlasnik naplatio iznos naknade. Prema propisima o eksproprijaciji, rešenje o određivanju naknade predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje je raniji vlasnik mogao da zahteva izvršenje. Nakon što je doneto pravnosnažno rešenje o određivanju naknade za eksproprisanu imovinu, a decenijski kasnije i rešenje o delimičnoj deeksproprijaciji, raniji vlasnik odnosno njegovi sledbenici ne mogu iznova da zahtevaju ponovno utvrđivanje visine naknade za zemljište koje im po prirodi nastupelih promena ne može biti vraćeno u svojinu. Iz navedenih razloga, drugostepeni sud je ocenio da ne postoji osnov tužbenog zahteva za isplatu traženih naknada.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Pri činjenicama o potpunoj eksproprijaciji kat. parc. .. i kat. parc. .., po pravnosnažnom rešenju o eksproprijaciji od 31.07.1959. godine, koje je sprovedeno i na parcelama uspostavljeno i upisano pravo korisnika eksproprijacije, eksproprijaciji izvršenoj uz novčanu naknadu određenu za celokupnu eksproprisanu površinu zemljišta, rešenjem nadležne Komisije od 15.07.1960. godine kojim je korisnik eksproprijacije obavezan da naknadu isplati odjednom u roku od 15 dana ranijem vlasniku, zaključuje se da je prethodnik tužilaca svojine lišen uz naknadu, primenom Zakona o eksproprijaciji („Službeni list FNRJ“, br. 12/57). Tim zakonom je bilo propisano u članu 58. da postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost sprovodi i rešenje o naknadi donosi posebna komisija posle pravnosnažnosti rešenja o ekpsroprijaciji, u članu 63. da se može podneti zahtev sudu da utvrdi naknadu, dvostepenost sudskog postupka, u stavu 4. da zahtev sopstvenika eksproprisane nepokretnosti za utvrđivanje naknade ne odlaže izvršenje rešenja o naknadi, u člana 66. stav 1. da uknjižba svojine i drugih prava na eksproprisanoj nepokretnosti može se izvršiti samo ako korisnik eksproprijacije, pored drugih potrebnih isprava, podnese sudu rešenje o naknadi, kao i potvrdu banke da je izvršio svoje obaveze u pogledu izmirenja naknade za eksproprisanu nepokretnost.

Prema iznetom, dokaz o izvršenoj isplati naknade za eksproprisanu nepokretnost predstavljao je uslov za knjižnu promenu, do koje ne bi došlo da taj uslov nije bio ispunjen.

Naknada određena pravnom prethodniku tužilaca, rešenjem od 15.07.1960. godine, obuhvatila je celinu nepokretnosti obe eksproprisane parcele, uključujući i površinu od 0.41,23 ha za koju tužioci u ovoj parnici traže novčanu naknadu tržišne vrednosti. Imajući u vidu da dokaza nema da je prethodnik tužilaca nakon donetog rešenja od 15.07.1960. godine podnosio zahtev da naknadu utvrdi sud, a da je prethodno vođenje sudskog postupka s njegove strane ishodilo time da su u ponovnom postupku od strane organa uprave doneta navedena rešenja koja su pravni učinak proizvela, zaključuje se da je prethodnik tužilaca svojine lišen uz naknadu određenu za celokupnu površinu oduzetih parcela, a na osnovu sprovedenih odluka nadležnih organa donetih u postupcima u kojima je sudska zaštita postojala.

Tužiocima je deo eksproprisanog vraćen, a deo nije. Za deo eksproprisanog zemljišta izuzetog od deeksproprijacije i deo koji im ne može biti vraćen u svojinu zbog prirode promena koje su nastupile u dugom periodu nakon eksproprijacije, tužioci ne ostvaruju pravo na naknadu kao da im je povređeno pravo na imovinu, jer zemljište nije oduzeto bez naknade. Kao sledbenici ranijeg vlasnika, tužioci su ishodili delimičnu deeksproprijaciju. Vraćanjem imovine nastaje pravo korisnika eksproprijacije da zahteva povraćaj isplaćene naknade odnosno njene vrednosti prema površini koja podleže deeksproprijaciji. Međutim, ne nastaje pravo ranijeg vlasnika odnosno njegovih pravnih sledbenika da u sudskom parničnom postupku zahtevaju naknadu za površinu nevraćenog zemljišta, mimo postupka restitucije propisanog Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“ br.72/2011...88/2015). Odredbom člana 6. stav 2. navedenog zakona je propisano da bivši vlasnik ima pravo na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje, u skladu sa ovim zakonom za imovinu oduzetu na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali do 15.februara 1968.godine, ako bivšem vlasniku na ime naknade za ekspropisanu imovinu nije ustupljena druga nepokretnost u svojinu, stanarsko pravo ili drugi oblik najšire pravne vlasti.

Revizija je zasnovana na navodima da se predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici odnosi na zemljište koje je deeksproprisano rešenjem organa uprave od 28.12.2000. godine, ali čiji deo u površini od 0.41,23 ha kao izgrađeno zemljište (stambene zgrade, ulica, travnjaci i reka) nije mogao biti vraćen u svojinu tužiocima, pa za to zemljište tužioci traže naknadu u ovoj parnici i navode da zemljište koje nije deeksproprisano predstavlja predmet druge parnice. S tim u vezi, revidenti smatraju da je drugostepeni sud pogrešno zaključio da zemljište za koje se traži naknada u ovom postupku, predstavlja zemljište koje nije deeksproprisano.

Revizijskim navodima se ne dovodi u pitanje pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda, iz razloga koji su prethodno izneti. Zato nisu osnovani ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Drugostepeni sud je o troškovima postupka odlučio u skladu sa ishodom spora.

Tužiocima ne pripada naknada troškova postupka po reviziji, jer u revizijskom postupku uspeh nisu postigli.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. i člana 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu drugom i stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić