.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 911/2021
15.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Božidar Stanisavljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3830/20 od 01.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 15.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3830/20 od 01.10.2020. godine, u stavu prvom izreke, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3830/20 od 01.10.2020. godine, u stavu prvom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 14152/18 od 06.11.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 1.000.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na dosuđeni iznos iz stava prvog izreke isplati još 2.828.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode, kao i zahtev za isplatu materijalne štete u iznosu od 19.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3830/20 od 01.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe stranaka i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i delu stava drugog izreke u kome je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev za isplatu nematerijalne štete preko dosuđenog iznosa, za iznos od 2.828,000,00 dinara. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stava drugog izreke tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 19.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 36.750,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11... 18/20).
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 404. ZPP utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv stava prvog izreke drugostepene presude, kao o izuzetno dozvoljenoj.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite (nakanada nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode u periodu od 16.01.1995. godine do 31.10.1995. godine), način presuđenja i razloge za delimično usvajanje tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava, u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda izraženim u odlukama sa zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene protiv stava prvog izreke drugostepene presude primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.09.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog potvrđujućeg dela pravnosnažne presude iznosi 2.828.000,00 dinara (1 evro = 118,2951 dinara).
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca u potvrđujućem delu nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
