.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9116/2023
19.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Nadežde Vidić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Kuzović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 291/22 od 28.11.2022. godine, u sednici održanoj 19.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 291/22 od 28.11.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 291/22 od 28.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 222/21 od 09.12.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati na ime naknade imovinske štete iznos od 541.564,39 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.07.2021. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 39.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 291/22 od 28.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 222/21 od 09.12.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP radi ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 10/23) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je naknada materijalne štete u iznosu od 541.564,39 dinara koja je tužiocu utvrđena zaključkom Trgovinskog suda u Beogradu o dopuni liste potraživanja St 75/2007 od 03.07.2008. godine pri čemu je tužilac svrstan u četvrti isplatni red koje potraživanje će se korigovati shodno odluci Ustavnog suda I Oz 82/2009 od 27.02.2012. godine. Predmetno potraživanje tužioca nije namireno a odnosi se na neisplaćene zarade u odnosu na društveno preduzeće Prva srpska fabrika šećera Dimitrije Tucović 1898. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 461/21 od 18.03.2021. godine, usvojen je prigovor tužioca za suđenje u razumnom roku.
Usvajanje tužbenog zahteva tužioca u skladu je sa stavom zauzetim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, da Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.
Kako je naznačena presuda doneta u skladu sa naznačenim stavom zauzetim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, to ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana niti potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Shodno navedenom, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 2. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 27.07.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 541.564,39 dinara.
Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijenog dela presude ne dostiže zahtevani revizijski cenzus, sledi da revizija tužene nedozvoljena.
U skladu sa iznetim, odlučeno je kao u stavu drugom izreke primenom odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
