.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 9152/2021
19.01.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Popović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Marija Milanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1425/20 od 16.06.2021. godine, u sednici održanoj 19.01.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1425/20 od 16.06.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1425/20 od 16.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 189/17 od 02.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete u vidu duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 150.000,00 dinara, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova postupka, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 43.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka na ime troškova prevoza njegovog punomoćnika na relaciji Beograd – Bačka Palanka – Beograd, kao i za odsustvo iz kancelarije njegovog punomoćnika za ukupno 30 sati u iznosu od po 1.500,00 dinara za svaki započeti sat.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 1425/20 od 16.06.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužioca, pa je presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 189/17 od 02.07.2019. godine preinačena u pobijanom odbijajućem delu i u delu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što je tužbeni zahtev tužioca delimično usvojen i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 02.07.2019. godine do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 67.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude, dok je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka. U preostalom delu žalba tužioca je odbijena, a prvostepena presuda u pobijanom odbijajućem a nepreinačnom delu potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 15.900,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete tužiocu zbog povrede ugleda i časti. Odluka o takvom zahtevu zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, pa to što su sudovi u predmetima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari izrazili drugačije pravno stanovište, ne znači nužno postojanje neujednačene sudske prakse. Zbog toga Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije potrebno odlučivanje o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade nematerijalne štete tužilac je sudu podneo 24.04.2017. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 50.000,00 dinara.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednoste 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora iznad granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
