.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9160/2024
27.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca DPCA d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Tamara Simić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Bojanić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2244/23 od 11.01.2024. godine, u sednici održanoj 27.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2244/23 od 11.01.2024. godine u odnosu na odluku o glavnoj stvari.
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2244/23 od 11.01.2024. godine u odnosu na odluku o troškovima parničnog postupka, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2244/23 od 11.01.2024. godine u odnosu na odluku o troškovima parničnog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2244/23 od 11.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i dopunska presuda Osnovnog suda u Paraćinu P 455/23 od 02.06.2023. godine i dopusnka presuda istog suda P 455/23 od 13.10.2023. godine, kojima je ukinuto u celosti rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Paraćinu Iv 1923/2012 od 30.07.2012. godine, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati 2.375.161,00 dnara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.04.2012. godine do isplate, obavezan tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 434.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, odlučeno da se ne dozvoljava povlačenje tužbe za deo tužbenog zahteva u iznosu od 4.180.662,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.04.2012. godine do isplate, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati 4.180.662,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.04.2012. godine do isplate i obavezan tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 304.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati 45.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije protiv pravnosnažne odluke o glavnoj stvari, u smislu člana 410. stav 2. tačka 4, u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP je propisano da je revizija nedozvoljena ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije.
Tuženi nema pravni interes za podnošenje revizije protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđene prvostepena presuda i dopunska presuda kojom je odbijen tužbeni zahtev, jer je donošenjem takvih odluka tuženi uspeo u sporu. Zbog nepostojanja opštih uslova od kojih zavisi pravo na reviziju protiv pravnosnažne odluke o glavnoj stvari, nema ni uslova za ocenu dozvoljenosti posebne revizije tuženog u smislu člana 404. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Revizijom tuženog se, s pozivom na pogrešnu primenu materijalnog prava, osporava i odluka o troškovima parničnog postupka. Po oceni Vrhovnog suda, odluka o troškovima postupka kao sporednog potraživanja, ne predstavlja pravno pitanje od opšteg interesa, niti pravno pitanje koje bi se razmatralo u interesu ravnopravnosti građana. To nije pitanje koje ne iziskuje novo tumačenje prava ili usklađivanje sudske prakse.
Iz navedenog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke o troškovima parničnog postupka, kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u navedenom delu, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da se, ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.
U konkretnom slučaju revizija tuženog je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
