Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 919/2024
14.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Nataša Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Leskovcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gžrr 236/22 od 03.11.2022. godine, ispravljenog rešenjem istog suda Gžrr 236/22 od 21.02.2023. godine, u sednici održanoj 14.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gžrr 236/22 od 03.11.2022. godine, ispravljenog rešenjem istog suda Gžrr 236/22 od 21.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gžrr 236/22 od 03.11.2022. godine, ispravljenog rešenjem istog suda Gžrr 236/22 od 21.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Leskovcu Prr1 938/20 od 22.10.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete isplati neisplaćeni iznos od 103.822,56 dinara utvrđen u postupku stečaja St 69/2010 koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu sa zakonskom zateznom kamatom od 22.10.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati troškove parničnog postupka od 49.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gžrr 236/22 od 03.11.2022. godine, ispravljenim rešenjem istog suda Gžrr 236/22 od 21.02.2023. godine, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju i dopunu revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje, kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujedanačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
U konkretnom slučaju tužilac je izjavio posebnu reviziju protiv drugostepenog rešenja o troškovima kojim je preinačeno rešenje o troškovima sadržano u prvostepenoj presudi. Rešenje kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka donosi se u svakom konkretnom slučaju na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku kojima su regulisana procesna pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, niti postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Osim toga, bitne povrede postupka ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana je propisano da se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Kako je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti po članu 420. ZPP, to je revizija nedozvoljena i po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP.
Na osnovu izloženog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković