Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. i 420. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 18/20) a u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82, 48/88 i „Službeni glasnik RS“ broj 46/95 ... 14/22) ocenio da revizija protivnika predlagača nije izuzetno dozvoljena.

Članom 1. Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E-761, deonica Pojate – Preljina („Službeni glasnik RS“ broj 10/20) utvrđen je Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E-761, deonica Pojate – Preljina, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo. Odredbom članom 4. stav 1. ove uredbe, propisano je da Prostorni plan predstavlja osnov za direktno sprovođenje izdavanjem lokacijskih uslova, izradu tehničke dokumentacije, formiranje građevinskih parcela javnih namena, pribavljanje dozvola, odnosno stvaranje uslova za izgradnju autoputa, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Članom 8. ove uredbe da, stupanjem na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E-761, donica Pojate – Preljina („Službeni glasnik RS“ broj 98/13).

Odredbom člana 83. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ broj 72/09 ... 52/21) je propisano da, stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava. Odredbom člana 88. stav 9. ovog zakona je propisano da, od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom.

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ broj 53/95 ... „Službeni glasnik RS“ broj 23/01 ... 106/16 – autentično tumačenje) je propisano da naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano. Odredbom stava 2. ovog člana, da, procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima. Odredbom člana 52. stav 4. ovog zakona, da, ako raniji sopstvenik nije bio u mogućnosti da skine useve i ubere plodove, usled toga što je korisniku eksproprijacije dozvoljeno da otpočne radove pre skidanja useva ili ubiranja plodova, raniji sopstvenik ima pravo na naknadu za useve ili plodove prema tržišnoj ceni, po odbitku potrebnih troškova koje bi imao od žetve ili berbe.

Zadatak Poreske uprave, po oceni revizijskog suda, nije da određuje tržišnu cenu eksproprisane nepokretnosti, već da vrši njenu procenu, pri čemu je, u slučaju da se ne postigne sporazum o naknadi, jedino sud nadležan da u vanparničnom postupku odredi naknadu za eksproprisanu nepokretnost. Naknada koju je procenila Poreska uprava predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost koju sud može odrediti. Iz odredbe člana 136. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, proizlazi da sud, pored procene koju je dala Poreska uprava može da izvede i druge dokaze koje učesnici predlože i da odredi veštačenje, ukoliko proceni da su od značaja za određivanje naknade. Na odluci nadležnog suda je da li je procenjena vrednost eksproprisanih nepokretnosti koju je dala ovlašćena Poreska uprava, zaista i tržišna vrednost koju garantuje član 58. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ br 98/06 i 115/21), pod uslovom da sud takvu vrednost odredi i utvrdi u postupku koji je u skladu sa zakonom.

U konkretnom slučaju Vrhovni sud je, ceneći celokupan činjenični i pravni osnov zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, s obzirom na to da nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava, imajući u vidu da je pre predmetne eksproprijacije stupila na snagu navedena Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E-761, deonica Pojate – Preljina, uz zaključak drugostepenog suda da propust nadležnog državnog organa da izvrši prenamenu zemljišta u katastru nepokretnosti ne može biti na štetu predlagača kao vlasnik predmetnih parcela, zbog činjenice da se stanje u katastru nepokretnosti razlikuje od stvarnog stanja. Pored toga, utvrđena vrednost od strane Poreske uprave dovedena je u sumnju i veštačenjem je utvrđena tržišna cena eksproprisane nepokretnosti. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka posebna revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da bitna povreda odredaba parničnog postupka nije propisana kao razlog za izjavljivanje posebne revizije članom 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. i 420. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 413. i 420. ZPP i 30. stav 2. ZVP i utvrdio da revizija protivnika predlagača nije dozvoljena.

Inicijalni akt (predlog predlagača) je podnet 14.09.2021. godine. U istom je vrednost predmeta spora označena u iznosu od 1.282.151,00 dinara, da bi predlagač podneskom od 27.07.2022. godine, opredelio vrednost predmeta spora povećanjem na iznos od 1.637.280,50 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako u ovom vanparničnom predmetu vrednost predmeta spora predstavlja iznos od 1.637.280,50 dinara, koji je protivnik predlagača obavezan da plati predlagaču, a koja vrednost predmeta spora ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija protivnika predlagača nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. i 420. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić