Tužilja je dostavila odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom. Budući da je revizija dozvoljena, u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP:

Prema činjeničnom stanju koje je pravilno utvrđeno, tužilja je dana 23.10.2007. godine zaključila Ugovor o kupoprodaji stana u izgradnji, površine 37,64 m2, sa investitorom GG DOO ... . Ugovorena je kupoprodajna cena od 31.805,80 evra, a tužilja je prilikom potpisivanja ugovora isplatila 23.450 evra i obavezala se da će 3.250 evra isplatiti do stavljanja objekta pod krov, a preostali iznos na dan overe konačnog ugovora. Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove Grada Novog Sada je rešenjem od 03.03.2008. godine odobrila izgradnju trospratnog stambenog objekta sa potkrovljem u ... na parceli ...., čiji je investitor GG DOO, koji objekat sadrži ... stambenih jedinica, .... lokala i ... garaže. Do 2009. godine, gradnja objekta je stigla do trećeg sprata, kada je obustavljena, a u naredne dve godine su računi investitora bili u blokadi. Dana 16.01.2012. godine, investitor kao prva ugovorna strana i tužena VV i njen suprug DD, kao druga ugovorna strana, zaključili su Ugovor o prenosu prava. Tim ugovorom je članom 1. konstatovano da su ugovorne strane 01.03.2007. godine zaključile ugovor o zajedničkoj izgradnji stambenog objekta, kojim se GG DOO obavezao da u roku od 15 meseci zgradi stambeni objekat, pribavi svu potrebnu dokumentaciju i DD i VV preda u potpunosti završene tri stambene jedinice ukupne površine 150 m2 na prvom spratu te zgrade u ... ulici broj ..., na parceli .../... . Prva ugovorna strana je dobila odobrenje za izgradnju 03.03.2008. godine, i protekao je rok od dve godine za prijavu početka radova, nije plaćena naknada za komunalno opremanje građevinskog zemljišta i naknada za uređivanje građevinskog zemljišta. Budući da je zgrada odstupala od odobrenja, prva ugovorna strana podnela prijavu za naknadno izdavanje građevinske dozvole u postupku legalizacije dana 10.03.2010. godine, u kojoj je navedeno da zbog promenjenih uslova poslovanja investitor nije u mogućnosti da ispuni obaveze iz člana 1. Ugovora o zajedničkoj izgradnji, kako u pogledu izgradnje objekta tako i u pogledu plaćanja stanarine drugoj ugovornoj strani. Prema članu 4. Ugovora o prenosu prava, prva ugovorna strana je upoznala drugu ugovornu stranu da je zaključila kupoprodajne ugovore za posebne delove stambenog objekta sa više lica, među kojima i ugovor sa tužiljom 23.10.2007. godine, i sa tuženim BB dana 30.01.2008. godine. Prema članu 6. ugovora, prva ugovorna strana prenosi sva svoja prava na parceli .../... KO ..., kao i na objektu koji se nalazi na toj parceli i saglasna je da VV i DD kao druga ugovorna strana nastave postupak legalizacije na svoje ime i da preduzimaju druge radnje u cilju okončanja započetog postupka. DD i VV su se članom 7. ugovora obavezali da po izmirenju svih obaveza zaključe anekse ugovora sa licima iz člana 4. ugovora, sa kojima su bili zaključeni kupoprodajni ugovori za stanove, kao i sporazum o suinvestiranju, na osnovu kojih će oni steći pravo svojine na stambenim jedinicama koje odgovaraju onima iz ugovora. Ugovor o prenosu prava je overen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu 16.01.2012. godine. Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu od 24.01.2012. godine otvoren je stečajni postupak nad GG DOO, zbog trajne nesposobnosti plaćanja, a budući da nije postojao pravni interes poverilaca i stečajnog dužnika za vođenje stečajnog postupka, taj postupak je zaključen i određeno da imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije. Suprug tužene DD preminuo je 09.07.2012. godine, i na osnovu ostavinskog rešenja od 20.09.2012. godine tužena je nasledila njegovu imovinu, koju između ostalog čini i suvlasnički udeo na nekretninama upisanim u list nepokretnosti ... KO ..., parcela .../..., kao i prava i obaveze po Ugovoru o prenosu prava od 16.01.2012. godine. Tužena VV je dana 02.10.2012. godine sa tuženim BB zaključila Ugovor o suinvestiranju, prema kome ugovorne strane udružuju sredstva u cilju zajedničke izgradnje stambenog objekta u ... ulici br. ... u ... i konstatovano je da je VV vlasnik višestambenog objekta u izgradnji na parceli .../... KO ... na navedenoj adresi. Prema članu 5. tog ugovora, VV daje u vlasništvo navedenu nekretninu BB, kao i svoju bezuslovnu saglasnost da se on upiše kao vlasnik te nepokretnosti. BB se obavezao da će o svom trošku prikupiti potrebne dozvole i saglasnosti i pribaviti građevinsku dozvolu potrebnu za završetak izgradnje objekta u roku od 6 meseci od dana zaključenja ugovora, da će građevinska dozvola glasiti na obe ugovorne strane i na ostala lica koja zaključe ugovor po osnovu navedenog ugovora o prenosu prava, kao i da će nakon pribavljene građevinske dozvole u roku od 18 meseci završiti gradnju objekta. Prema članu 7. ovog ugovora, VV prenosi BB sva svoja prava i obaveze iz Ugovora o prenosu prava od 16.01.2012. godine, i iz člana 4. tog ugovora, a BB se obavezao da će sa kupcima stanova iz člana 4. Ugovora o prenosu prava zaključiti ugovore o suinvestiranju, na osnovu kojih će oni steći pravo vlasništva na stambenim jedinicama, i to nakon izvršenja njihovih obaveza, i time će im omogućiti učešće u zajedničkoj izgradnji objekta i postupku legalizacije. Na predmetnom objektu je 21.11.2012. godine otpočela izgradnja, ali objekat nije završen. Utvrđeno je da je na navednoj lokaciji objekat završio tuženi BB, i to po drugom projektu, tako da stan na prvom spratu za koji je tužilja zaključila kupoprodajni ugovor 23.10.2007. godine nije projektovan niti izgrađen u površini prema ugovoru o kupoprodaji. Tužilji je tuženi BB ponudio da doplati 200 evra po m2, što ona nije prihvatila, i pristala je samo na isplatu 30% neisplaćene kuporpodajne cene prema ugovoru o kupoprodaji. Gradnja stambenog objekta završena je 2016. godine. U listu nepokretnosti ... KO ... od 30.11.2012. godine, na parceli .../... upisana je zgrada br. ..., zemljište pod zgradom – objektom 02 a, 60 m2, i zgrada br. ... zemljište pod zgradom i objektom površine 20 m2, zemljište uz zgradu površine 03 a, 40 m2 i njiva prve klase površine 05 a, 66 m2, sve gradsko građevinsko zemljište. Kao vlasnik zemljišta upisan je BB. Upisano je da je na parceli bez dozvole izgrađena porodična stambena zgrada br ... i pomoćna zgrada br ..., čiji je držalac BB. Gradska uprava za urbanizam Grada Novog Sada je 14.11.2016. godine donela rešenje o ozakonjenju stambenog objekta od četiri sprata, dva nivoa i potkrovlja u ... ulici broj ... .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda delimično preinačena tako što su tuženi obavezani da tužilji solidarno isplate 23.450 evra sa pripadajućom kamatom od 09.12.2016. godine u dinarskoj protivvrednosti.

Prema članu 452. stav 1. ZOO, lice na koje pređe po osnovu ugovora neka imovinska celina fizičkog ili pravnog lica, ili jedan deo te celine, odgovara za dugove koji se odnose na tu celinu odnosno na njen deo, pored dotadašnjeg imaoca i solidarno s njim, ali samo do vrednosti njene aktive. Stavom drugim ovog člana propisano je da nema pravnog dejstva prema poveriocima odredba ugovora kojom bi se isključivala ili ograničavala odgovornost utvrđena u prethodnom stavu.

U postupku je utvrđeno da je tužena Ugovorom o prenosu prava od 16.01.2012. godine preuzela započetu zgradu kao imovinsku celinu od GG DOO, pa je u smislu citirane zakonske odredbe bila u solidarnoj obavezi da za tužilju izgradi stan prema uslovima ugovora koji je tužilja sa investitorom zaključila 23.10.2007. godine. Zaključivanjem Ugovora o suinvestiranju sa tuženom VV od 02.10.2012. godine, tuženi BB je u smislu citirane zakonske odredbe preuzimanjem imovinske celine takođe preuzeo i solidarnu obavezu da sa tuženom izgradi za tužilju stan prema uslovima iz zaključenog ugovora o kupoprodaji sa investitorom. Utvrđeno je da stan za tužilju nije izgrađen, iz razloga što su tuženi preprojektovali zgradu i da po novom projektu nije bio predviđen stan koji bi odgovarao stanu za koji je tužilja isplatila veći deo kupoprodajne cene, odnosno 23.450 evra. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da se to što je zgrada preprojektovana i nije izgrađen stan za tužilju ne može staviti krivicu tuženima, u situaciji kada je njihov investitor prestao da postoji, pa je preprojektovanje bilo nužno usled nedostataka sredstava za izgradnju prvobitno projektovanog objekta. S obzirom na navedeno, radi se o nemogućnosti ispunjenja za koju ne odgovara ni jedna strana, u smislu člana 137. ZOO, čime se ugasila obaveza tuženih da za tužilju izgrade stan prema Ugovoru o kupoprodaji od 23.10.2007. godine. Tuženi su solidarno u obavezi da tužilji vrate sredstva uložena u kupoprodaju stana, sa pripadajućom kamatom, u smislu čl. 210. i 214. ZOO, jer su vlasnici stanova koji su delimično izgrađeni i sredstvima koja je tužilja uložila prema ugovoru o kupoprodaji stana. Budući da je tužilja od tuženih tražila povraćaj uloženih sredstava podnošenjem tužbe u ovoj parnici 09.12.2016. godine, pravilan je zaključak drugostepenog suda da joj od tog datuma pripada kamata na dosuđeni iznos.

Revizijom tuženih neosnovano se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i navodi da nije bilo mesta primeni odredbe člana 452. ZOO, te da je ugovorom o prenosu prava isključen prenos obaveza iz kupoprodajnih ugovora, osim da se pozovu kupci da zajedno nastave gradnju. Međutim, ovakvi navodi suprotni su obavezi tužene, koju je sa svojim sada pok. suprugom preuzela prema čl. 4., 5., 6. i 7. Ugovora od 16.01.2012. godine. U momentu zaključenja tog ugovora, GG DOO nije bio u stečaju, pa se neosnovano u reviziji ukazuje da je trebalo primeniti odgovarajuće odredbe Zakona o stečaju. To što tužilja nije prihvatila da nastavi finansiranje izgradnje objekta, kao ni da plati veći iznos od iznosa koji je preostao kao deo kupoprodajne cene prema ugovoru o kupoprodaji stana, ne oslobađa tužene od obaveze da joj solidarno vrate uloženi iznos.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić