Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1335/23 od 21.11.2023. godine, odbijene su žalbe tuženih i prvostepena presuda je potvrđena u usvajajućem delu i odbijen su zahtevi tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi GG je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne štete, u činjenično-pravnoj situaciji da je tužilac prilikom izvođenja radova postavljanja fasade na kući u suvlasništvu tuženih BB i VV, koje su izvođenje radova ugovorile sa tuženim GG koji je angažovao tužioca, zadobio teške telesne povrede opasne po život, pri čemu prilikom izvođenja radova nisu primenjene mere bezbednosti i zaštite na radu, te je tužbeni zahtev usvojen s pozivom na odredbe članova 154., 173., 174. i 207. Zakona o obligacionim odnosima.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, pobijana odluka je doneta pravilnom primenom materijalnog prava, prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se u postupku po reviziji ne može osporavati. Navodima revizije se ne ukazuje na sporna prava pitanja od opšteg interesa i na pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, već se ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora i u svemu ponavljaju navodi isticani u žalbi protiv prvostepene odluke, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Navodi o previsokom odmerenju naknade nematerijalne štete ne predstavljaju razlog iz člana 404. ZPP koji bi opravdavao zaključak o dozvoljenosti posebne revizije, jer se naknada štete odmerava zavisno od okolnosti svakog konkretnog slučaja, a uz reviziju nisu priložene pravnosnažne odluke koje bi, zbog drugačijeg odlučivanja, opravdavale potrebu ujednačavanja sudske prakse.

Osim toga, navodi revizije se delimično odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi naknade štete podneta je 13.03.2014. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 558.000,00 dinara.

S obzirom da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković