Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Radovan Tomašević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Beočanin, advokat iz ..., radi razvoda braka i vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 350/20 od 30.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 03.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 350/20 od 30.09.2020. godine i presuda Osnovnog suda u Kraljevu P2 178/19 od 16.07.2020. godine u delu kojim je odlučeno o vršenju roditeljskog prava, održavanju ličnih odnosa i dečijem izdržavanju i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P2 178/19 od 16.07.2020. godine, stavom prvim izreke, razveden je brak između tužilje i tuženog zaključen dana 04.08.2012. godine u ..., zaveden u MK venčanih pod tek. Br. ... za ... godinu, matično područje ..., ... . Stavom drugim izreke, samostalno roditeljsko pravo nad mal. detetom parničnih stranaka VV, rođenim .... godine u ..., povereno je ocu BB iz ... . Prebivalište mal. deteta je na adresi prebivališta oca. Stavom trećim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa između tužilje i mal. deteta, tako da dete provodi sa majkom svaki drugi vikend u mesecu od petka od 18,00 časova, do nedelje do 18,00 časova, zatim svake srede u mesecu po 3 sata u skladu sa dnevnim rasporedom školskih obaveza deteta, tokom letnjeg raspusta 20 dana i 7 dana tokom zimskog raspusta, kao i naizmenično za vreme porodičnih, verskih i državnih praznika, s tim što će majka preuzimati dete ispred kuće u ... u kojoj dete živi sa ocem ili ispred škole koju pohađa dete, dok će otac dolaziti po dete i preuzimati ga ispred kuće ili stana u kome živi majka. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da na ime svog dela doprinosa zakonskom izdržavanju deteta plaća mesečno iznos od 7.000,00 dinara do 10-og u mesecu za tekući mesec, počev od aprila meseca 2020. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, putem poštanske uputnice na adresu zakonskog zastupnika i oca mal. deteta. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva kojim je traženo da se obaveže tužilja da za izdržavanje maloletnog deteta plaća mesečni iznos od još 2.000,00 dinara preko dosuđenog iznosa od 7.000,00 dinara. Stavom šestim izreke, određeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 350/20 od 30.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P2 178/19 od 16.07.2020. godine sadržana u stavu drugom, trećem, četvrtom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020) i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da su parnične stranke zaključile brak dana 04.08.2012. godine, u kome je 24.09.2013. godine rođen mal. VV Stranke su po zaključenju braka živele sa roditeljima tuženog u njihovoj porodičnoj kući u ... do aprila meseca 2019. godine, kada je tužilja prešla da živi sa maloletnim detetom u selo ..., kod svojih roditelja. Nakon što je Centar za socijalni rad konstatovao da dete nema adekvatne uslove za život i pravilan razvoj, tužilja se sa detetom preselila u iznajmljeni stan u ... . Centar za socijalni rad u Kraljevu dostavio je dana 08.10.2019. godine nalaz i mišljenje kojim se izjasnio da je otac stabilniji roditelj, sa više kapaciteta da se poveže sa potrebama deteta, kao i da je za razliku od majke koja je usredsređena na svoje potrebe, otac sposobniji da prepozna potrebe deteta i da na njih odgovori, te da iz navedenih razloga, samostalno vršenje roditeljskog prava nad mal. detetom stranaka, po mišljenju centra, treba poveriti tuženom kao ocu. Na osnovu navedenog nalaza i mišljenja u toku prvostepenog postupka određena je privremena mera kojom je maloletno dete stranaka privremeno, do pravnosnažnog okončanja postupka povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava tuženom sa kojim ponovo sada živi u ..., zajedno sa roditeljima tuženog, u njihovoj porodičnoj kući, gde je i upisano u školu. Takođe, organ starateljstva je nakon izvršene analize porodičnih prilika i roditeljskih odnosa, utvrdio da je mal. VV vezan za oca, kao i za okruženje u kome je živeo u ... do razdvajanja roditelja, da se otac nakon toga nenametljivo i bez pritiska uključuje u život deteta sa ciljem da mu bude podrška, da je atmosfera u porodici oca pozitivna, kao i da nije obojena osudom i kriticizmom u odnosu na drugog roditelja, suprotno od atmosfere u porodici porekla majke, da u porodici oca postoje uslovi za kvalitetan obrazovni razvoj deteta, jer je uopšteno prisutan viši nivo orijentisanosti na potrebe deteta od strane odraslih i da u porodici oca postoje adekvatni uslovi za očuvanje zdravlja deteta. Takođe, Centar za socijalni rad se decidno izjasnio da je procena istog da je otac zreliji roditelj, sa više kapaciteta da se poveže sa potrebama deteta, da ih prepozna i da na njih odgovori. Mišljenje organa starateljstva je prihvaćeno od strane nižestepenih sudova. Imajući u vidu uzrast deteta i mesečne potrebe deteta koje je sud procenio iznosom od 15.000,00 dinara, tužilja je obavezana da doprinosi izdržavanju mal. deteta mesečnim iznosom od 7.000,00 dinara, s tim da preostali iznos za izdržavanje mal. deteta obezbeđuje tuženi koji ostvaruje mesečne prihode od oko 50.000,00 dinara baveći se molerskim poslovima, dok sa druge strane materijalna situacija onemogućuje tužilju da plaća veći iznos od dosuđenog, imajući u vidu da zarada koju ona ostvaruje radom u pekari iznosi 32.000,00 dinara mesečno.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, presudom prvostepenog suda je odlučeno da se samostalno vršenje roditeljskog prava nad mal. detetom poverava tuženom kao ocu, a na osnovu nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad Kraljevo od 08.10.2019. godine i dopunskih izjašnjenja Centra da tuženi kao roditelj poseduje zadovoljavajuće kapacitete za odgovoran roditeljski odnos i da je sposoban da maloletnom detetu pruži potrebnu negu, staranje i vaspitavanje. Drugostepeni sud je u svemu saglasan sa mišljenjem prvostepenog suda koji je po njegovoj oceni, odluku zasnovano na pravilno i potpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pravilnoj primeni materijalnog prava.

Revizijom se osporava ocena nižestepenih sudova da je u najboljem interesu mal. VV da otac, a ne majka, samostalno vrši roditeljsko pravo, Tužilja smatra da nisu dovoljno ispitane činjenice bitne za odluku o tom, za život i razvoj deteta važnom pitanju.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, revizija je osnovana.

Odredbom člana 69. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju. Odredbom člana 62. istog zakona, propisano je da dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpuni razvoj. O pravima mal deteta odlučuje sud, rukovodeći se najboljim interesom deteta, kao osnovnim i najvažnijim kriterijumom, propisanim u članu 6. i članu 266. Porodičnog zakona. Dužnost suda da pribavi i konsultuje mišljenje organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima, propisana u članu 270. Porodičnog zakona, u funkciji je istraživanja o najboljem interesu deteta. Istraživanje sprovodi sud. Shodno tome, sud je ovlašćen da zatraži pojašnjenja o nejasnoćama u nalazu organa starateljstva, na podlozi kojeg je dato mišljenje tog organa o kompetencijama i prednostima za samostalno vršenje roditeljskog prava. Tek na osnovu svestrano ispitanih i s pouzdanjem utvrđenih činjenica, sud donosi odluku o vršenju roditeljskog prava. U konkretnom slučaju, nije zatraženo razjašnjenje procene organa starateljstva da je majka više usredsređena na svoje potrebe, u prisustvu pokazatelja o tome da je dete povela sa sobom pri napuštanju bračne zajednice pod okolnostima neobezbeđene egzistencije, da je našla zaposlenje kao izvor sredstava za život i da pod izmenjenim okolnostima istrajava da ostvari vršenje roditeljskog prava, a imajući u vidu da ujedno po mišljenju istog organa starateljstva oba roditelja su podobna za vršenje roditeljskog prava. Prema iznetom, u postupku do kraja nije rasvetljeno sporno pitanje VV najboljeg interesa i kriterijama za određivanje prednosti roditelja kome će dete biti povereno na negu, čuvanje i vaspitanje. Odluka o vršenju roditeljskog prava je uslovljavajuća i za odluku o drugim pravima koja pripadaju detetu.

Najbolji interes deteta se ceni prema postojećim prilikama, uzimanjem u obzir niza faktora od mogućeg uticaja na dalji razvoj ličnosti deteta, kao što su: uzrast deteta, posvećenost roditelja, razvojna upućenost deteta na jednog i drugog roditelja, skup potreba koje dete ima na ovom uzrastu, uključujući emocionalne i psihološke potrebe, ponašanje i karakterne osobine roditelja, prihodovne i stambene prilike na strani oba roditelja, stabilnost deteta i njegova sposobnost adaptacije, kao i lične sposobnosti roditelja da dužnostima prema detetu udovolje na način koji bi za dete bio odgovarajući i obezbedio pravilan psiho fizički razvoj detetove ličnosti.

Tužilja u reviziji ukazuje da je u postupku bezuspešno insistirala na ispitivanju promenjenih okolnosti i uslova koji nisu uzeti u obzir prilikom opservacije i donošenja odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Ukazuje da je i ranije roditeljsko pravo vršila na adekvatan način, da je u uslovima separacije omogućavala tuženom da održava lične kontakte sa detetom, kao i da je uvažavajući mišljenje Centra za socijalni rad, zakupila stan adekvatnih stambenih uslova za dete i zaposlila se, da aktivnosti koje je preduzela u cilju poboljšanja uslova života deteta, pored ostalog dokazuju i njenu motivisanost da joj dete bude povereno na staranje i svest da odgovori potrebama deteta i preduzme korake da obezbedi uslove za život sa detetom. Ističe se da pri odlučivanju sud nije posvetio dovoljnu pažnju privrženosti mal. VV majci i bliskosti sa majkom.

Iz nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad od 15.01.2020. godine, pored ostalog proizlazi da Centar nije uspeo da istraži izmenjene okolnosti pod kojima majka živi, iz razloga što prilikom obilaska na terenu, u stanu na njenoj adresi u Kraljevu, niko nije zatečen. Time, međutim, sud nije bio oslobođen dužnosti da ispita činjenice o aktuelnim prilikama na strani tužilje, pre donošenja odluke o vršenju roditeljskog prava.

U skladu sa odredbom člana 205. Porodičnog zakona, sud treba da utvrdi činjenice koje su uticaja na ocenu o podobnosti roditelja za odgovorno vršenje roditeljskog prava, koje podrazumeva spremnost roditelja da uvaži potrebe deteta, poštuje detetova prava i osećanja i postupa u detetovom najboljem interesu. S tim u vezi, potrebno je da se činjenično stanje dopuni, iznova ispitaju stranke i pribavi dodatni nalaz i mišljenje organa starateljstva, a po potrebi izvedu i drugi dokazi, kako bi se u potpunosti istražile i utvrdile bitne činjenice i na osnovu njih donela pravilna i na zakonu zasnovana odluka u skladu sa najboljim interesom deteta. Sud je dužan da utvrdi činjenice od uticaja na ocenu o postojećim mogućnostima kako jednog, tako i drugog roditelja, da bi mogao na valjan način da odluči o pravima deteta, odnosno o pravima i dužnostima roditelja. Prilikom određivanja prednosti roditelja da mu se poveri zajedničko dete na negu, čuvanje i vaspitavanje, sud je dužan da se rukovodi ne samo imovinskim pitanjima i uslovima za dete, nego svim njegovim psihološko-razvojnim potrebama, a imajući u vidu uzrast, njegovu privrženost i bliskost roditeljima, kao i kompetencije kojima roditelji ponaosob raspolažu, pri čemu za zdrav razvoj deteta, materijalni status roditelja nije od ključnog značaja.

Najbolji interes deteta je pravni standard predviđen članom 3. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta preuzetim u odredbama člana 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona i ceni se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su propustili da utvrde s obzirom na uzrast i pol deteta na kog roditelja je dete više upućeno tj. da li je više vezan za oca ili majku u cilju razumevanja potreba deteta i njegovih interesa, a u cilju formiranja zrele i stabilne ličnosti.

Radi navedenog, u ponovnom postupku sud će raspraviti pitanja na koje je ukazano i iznova odlučiti rukovodeći se najboljim interesom mal. VV i pravima koja mu kao detetu pripadaju. To su pravo deteta da u njegovom najboljem interesu bude određeno koji će roditelj samostalno vršiti roditeljsko pravo, pravo da se tom roditelju poverava i sa tim roditeljem živi, da se taj roditelj o njemu stara pre svih drugih, da tom roditelju bude predato ako se kod njega ne nalazi, da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, na način koji će pogodovati razvijanju odnosa bliskosti sa tim roditeljem, pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za pravilan i potpun razvoj deteta, pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima, željama i sklonostima, pravo na izdržavanje od roditelja. Reč je o pravima propisanim odredbama člana 59-63, člana 154. stav 1. koja se ostvaruju na osnovu odluke o vršenju roditeljskog prava koju donosi sud, rukovodeći se najboljim interesom deteta, kako nalažu odredbe člana 266. i 272. stav 2. Porodičnog zakona.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić