Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Jelene Ivanović, članova veća, u vanparničnom predmetu predlagača AA i BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Svilenkov, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača AD „Tigar“ Pirot, čiji je punomoćnik Slavoljub Stanković, advokat iz ..., radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Pirotu Gž 270/20 od 30.11.2020. godine, u sednici održanoj 15.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Pirotu Gž 270/20 od 30.11.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev protivnika predlagača za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Pirotu R1 86/19 od 10.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan predlog za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana, podnet od strane predlagača protiv protivnika predlagača AD „Tigar“ Pirot – kao vlasnika i nosioca prava raspolaganja na dvosobnom stanu u ..., u ulici ... broj ... – stan broj ..., po osnovu zaključenog ugovora o zakupu stana broj .../... od 11.06.2002. godine, kojim je protivnik predlagača u svojstvu zakupodavca ustupio predmetni stan na korišćenje na neodređeno vreme zakupcu AA. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Rešenjem Višeg suda u Pirotu Gž 270/20 od 30.11.2020. godine, odbijene su žalbe predlagača i protivnika predlagača i odbijeni njihovi zahtevi za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv rešenja drugostepenog suda, predlagači su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. u vezi sa članom 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom predlagača ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje se revizija, u skladu sa članom 407. stav 1. tačka 1-3. ZPP ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predmetni stan je stan solidarnosti koji je dodeljen protivniku predlagača na osnovu odluke o raspodeli stanova broj ...-.../... od 24.08.2001. godine. Ugovorom o dodeljivanju stana od 20.09.2001. godine, zaključenim između protivnika predlagača i Fonda za solidarnu stambenu izgradnju Opštine ..., kao davaoca, stan je predat u svojinu protivniku predlagača. Predlagač AA je zakupac predmetnog stana na neodređeno vreme po osnovu ugovora o zakupu od 11.06.2002. godine, zaključenog sa protivnikom predlagača i isti koristi sa BB, svojim bračnim drugom i članom porodičnog domaćinstva. Prema izveštaju Agencije za privredne registre broj BD 115890/2019 od 09.10.2019. godine, u periodu od 11.06.2002. godine do 01.01.2006. godine, udeo društvenog kapitala na predmetnom stanu iznosio je 26,31%, a udeo akcijskog kapitala 73,69%, dok je od 01.01.2006. godine udeo akcijskog kapitala 100%. Predlagači su protivniku predlagača, kao vlasniku stana, dana 13.03.2013. godine i 06.06.2014. godine, podnosili zahteve za otkup stana, ali po tim zahtevima protivnik predlagača nije postupio i zaključio ugovor o otkupu stana. Zbog toga su predlagači 21.07.2016. godine podneli predlog nadležnom sudu radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su zaključili da je predlog za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana neosnovan iz razloga što je u periodu zaključenja ugovora o zakupu 2002. godine, stan bio u mešovitoj svojini, a u periodu podnošenja zahteva za otkup stana u svojini akcionara.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to odredbu člana 16. Zakona o stanovanju (''Službeni glasnik RS'' broj 50/92...104/16) kada su odbili kao neosnovan zahtev predlagača za otkup stana u mešovitoj odnosno privatnoj svojini svojini.

Odredbom člana 16. Zakona o stanovanju, propisano je da je nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik stana u državnoj svojini, dužan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona, na njegov zahtev u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovim zakonom (stav 1). Ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup stana ili ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, lice iz stava 1. i 2. ovog člana može da podnese predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu stana (stav 4).

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da postoji mogućnost otkupa stana u društvenoj svojini, odnosno državnoj svojini, ali ne i otkupa stana koji je u vreme trajanja zakupa prvo bio u mešovitoj svojini, a potom je u celosti prešao u svojinu akcionara, kao u konkretnom slučaju. Dakle, uslov da bi se nosilac prava raspolaganja, odnosno vlasnik državne svojine mogao pojaviti kao prodavac stana pri zaključenju ugovora jeste da ima pravo raspolaganja na stanu u društvenoj svojini ili da je vlasnik celog stana u državnoj svojini, pa su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili predlog predlagača za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana koji je u vreme zaključenja ugovora o zakupu bio u mešovitoj svojini, a u međuvremenu prešao u svojinu akcionara.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio i ostale revizijske navode, ali je ocenio da su isti bez uticaja na drugačiju odluku suda, jer su u pitanju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepenog rešenja, koje navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud prihvata.

Revizija osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i stavalja primedbe na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP, zbog kojih se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 5. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako sastav odgovora na reviziju nije trošak koji je neophodan za vođenje postupka, to je odbijen zahtev protivnika predlagača za naknadu troškova revizijskog postupka, o čemu je odlučeno u stavu drugom izreke, u skladu sa članom 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić