Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš T. Obrenović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde – Osnovni sud u Šapcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 8815/17 od 22.12.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 04.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 8815/17 od 22.12.2017. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 8815/17 od 22.12.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1821/17 od 06.04.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 609,44 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.01.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 8815/17 od 22.12.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1821/17 od 06.04.2017. godine. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava jedan ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od 5 sudija.

U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP da bi revizija tužioca bila dozvoljena, jer nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, imajući u vidu razloge drugostepenog suda za odluku o troškovima postupka, a ne postoji ni potreba za odlučivanjem o reviziji radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi novog tumačenja prava.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Pobijanom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. ZPP.

Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda, u postupku u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić