Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je kao kupac zaključio kupoprodajni ugovor dana 05.09.1980. godine, čiji je predmet bila kupovina nekretnina u ..., stambene zgrade izgrađene na zemljištu u društvenoj svojini u ZKUL .. KO ..., kp .., površina stambene zgrade 80 m2, uz pripadajuće dvorište i okućnicu. Ugovor je overen kod Opštinskog suda u Novom Sadu, a u vreme njegovog zaključenja između parničnih stranaka još uvek nije postojala zajednica života. Parnične stranke su sklopile brak 12.02.1983. godine, nakon nekoliko meseci uselili su se u kuću tuženog u ..., a sa njima je živela i maloletna sestra tuženog. U to vreme kuća je bila stara, a u dvorištu je postojao temelj na kome je planirana izgradnja nusprostorija. Parnične stranke su u braku dobile dvoje zajedničke dece i nisu bili zaposleni. Utvrđeno je da je tužilja obavljala kućne poslove i zajedno sa tuženim odlazila u Nemačku odakle su donosili robu koju su zajednički prodavali i od toga ostvarivali prihod. Prihod je ostvarivan i od držanja stoke i prodaje mlečnih proizvoda. U tim poslovima je učestvovao i tuženi, a ostvarivao je prihod i kao muzičar do 1993. godine, kada je kupio kamion i prihode ostvarivao prevozom robe. U toku 1989. – 1990. godine, parnične stranke su otpočele gradnju spornih nepokretnosti tako što su prvo sazidali nusprostoriju, gde su napravljene soba i kupatilo, a utvrđeno je da su ove radove finansirali roditelji tuženog. Tokom 1994. do 1997. godine, izvođeni su preostali radovi na nepokretnosti, a utvrđeno je da radove finansirala majka tuženog, dok su roditelji tužilje pomagali donoseći građevinski materijal i učestvujući u radovima. Zajednica života parničnih stranaka prestala je 2014. godine. Sporne nepokretnosti u ... čini zemljište pod zgradom – objektom površine 58 m2 – porodična stambena zgrada broj 1, zemljište pod zgradom – objektom površine 75 m2 – porodična stambena zgrada broj 2, zemljište pod zgradom – objektom površine 67 m2, pomoćna zgrada broj 3 – zemljište uz zgradu površine 2 ara 27 m2, sve na kp br ..u listu nepokretnosti .. KO ... .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pobijanom drugostepenom presudom preinačena je prvostepena presuda i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je po osnovu sticanja u braku stekla pravo svojine sa 1/3 idealnog dela na navedenim nepokretnostima. Po oceni drugostepenog suda, parnične stranke nisu stekle sporne nepokretnosti tokom braka kao svoju zajedničku imovinu, budući da je tuženi u bračnu zajednicu uneo ranije kupljenu kuću kao poklon roditelja, koja čini njegovu posebnu imovinu, a tokom braka rekonstrukcija i dogradnja postojeće kuće i izgradnja nusprostorija nije rezultat zajedničkog rada i sticanja parničnih stranaka, već su navedeni radovi izvršeni isključivo od sredstava koja su obezbeđivali roditelji tuženog. Parnične stranke nisu tokom bračne zajednice stvorili višak sredstava kojima bi doprineli izgradnji, već se njihov doprinos ogleda samo u očuvanju imovine, što se ne može smatrati značajnim uvećanjem imovine u smislu člana 170. stav 2. Porodičnog zakona, a na tužilji je bio teret dokazivanja da je navedenim ulaganjima došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine tuženog, što tužilja nije dokazala.

S obzirom na navedeno, osnovano se revizijom ukazuje da je u pobijanoj drugostepenoj presudi pogrešno primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Članom 170. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu. Prema stavu 2. istog člana, ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilja tokom trajanja braka sa tuženim u periodu od oko 30 godina doprinosila zajedničkom sticanju imovine obavljajući sve kućne poslove, čuvajući dvoje dece i tako što je tuženom pomagala u obavljanju poslova vezanih za nabavku i prodaju robe i proizvoda od gajenja stoke. Tuženi je u brak uneo svoju posebnu imovinu, kuću u ... koju je dobio na poklon od roditelja, ali radilo se o staroj prizemnoj kući. Utvrđeno je da su tokom trajanja braka izvedeni brojni građevinski radovi, tako što je dograđeno prizemlje i ceo sprat, kao i nusprostorija koja ima tri sobe i kupatilo, pa je pravilan zaključak prvostepenog suda da se radi o dogradnji koja je značajno povećala vrednost nepokretnosti tuženog, a u povećanju vrednosti nepokretnosti tužilja je doprinosila kako svojim radom i brigom oko domaćinstva i dece, tako i što je njen otac pomagao prevozeći građevinski materijal i učestvujući u radovima. Tačno je da su radove uglavnom finansirali roditelji tuženog koji su radili u Nemačkoj, ali uložena sredstva nisu data samo tuženom već celoj njegovoj porodici. Zato se ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda da tužilja nije dokazala da je navedenim ulaganjem došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine tuženog, i njen doprinos u sticanju sporne imovine. S obzirom na navedeno, pobijana drugostepena presuda je preinačena i potvrđena prvostepena presuda kojom je utvrđeno da je tužilja stekla pravo susvojine sa 1/3 idealnog dela na spornim nepokretnostima.

Tužilja je uspela u postupku po reviziji, pa joj na osnovu čl. 153., 154. i 165. ZPP pripadaju opredeljeni troškovi revizijskog postupka i to 36.000,00 dinara za sastav revizije, prema važećoj Advokatskoj tarifi. Tužilji nisu dosuđeni troškovi sudskih taksi, s obzirom da nisu opredeljeni u smislu člana 163. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, u smislu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić