.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9361/2022
06.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca Grada Niša, protiv tuženih AA i BB, obojice iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog AA, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1311/2021 od 27.10.2021. godine, u sednici održanoj 06.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1311/2021 od 27.10.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog AA izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1311/2021 od 27.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Nišu P 87/2020 od 28.01.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi AA da tužiocu isplati 3.784.219,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.10.2020. godine do isplate, na ime naknade za vraćenu nepokretnost, katastarsku parcelu broj .. (raniji broj ..) KO Niš – Bubanj. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi BB da tužiocu isplati 3.782.362,71 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.10.2020. godine do isplate na ime naknade za vraćenu nepokretnost, katastarsku parcelu broj .. (raniji broj ..) KO Niš – Bubanj. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima solidarno na ime troškova parničnog postupka isplate 516.666,61 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog AA za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1311/2021 od 27.10.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi AA je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke o usvajanju tužbenog zahteva, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Obrazloženje pobijanih presuda je u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u slučaju obavezivanja tuženih na isplatu naknade tužiocu za denacionalizovano zemljište. Tuženi AA u reviziji ukazuje na potrebu ujednačavanja sudske prakse i pravno stanovište izraženo u odluci Vrhovnog kasacionog suda Rev 987/2017, ali kako nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je ova, to nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Osim toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu dozvoljen revizijski razlog. Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade podneta je 19.04.2016. godine, vrednost predmeta spora je 7.566.582,25 dinara.
U konkretnom slučaju tuženi nemaju svojstvo jedinstvenih suparničara u smislu člana 210. ZPP, već su obični suparničari, iz kojih razloga za ocenu dozvoljenosti revizije merodavna je vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svakog tuženog ponaosob.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora od 3.784.219,54 dinara u odnosu na tuženog AA ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
