Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Maja Đinđić Nur iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik advokat Alit Amzić iz ..., radi utvrđenja ništavosti predugovora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3809/2024 od 04.12.2024. godine, u sednici održanoj 08.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3809/2024 od 04.12.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3809/2024 od 04.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P 414/23 od 25.04.2024. godine stavom I izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je predugovor o kupoprodaji nepokretnosti solemniziran pred javnim beležnikom Dragišom Nešićem broj OPU: 448-2022 od 22.06.2022. godine, zaključen između tužioca i tuženog, ništav kao prividan pravni posao, što je tuženi dužan da prizna i trpi brisanje upisa predzabeležbe sa rokom opravdanja 05.08.2022. godine na nepokretnostima koje su bile predmet predugovora o prodaji u katastru nepokretnosti. Stavom II izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 63.950,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3809/2024 od 04.12.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23 – drugi zakon), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca čiji je osnov utvrđenje ništavosti predugovora o kupoprodaji nepokretnosti, tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev neosnovan.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer je ocenjeno da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, potreba tumačenja novog prava ili neujednačena sudska praksa. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Revident nije uz reviziju priložio drugačije odluke sudova koje bi bile predmet ocene ispunjenosti uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji. Bez uticaja su revizijski navodi kojim revident osporava ocenu dokaza, imajući u vidu da na taj način zapravo osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, a što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi utvrđenja ništavosti predugovora tužilac je podneo 04.04.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara, koja ne prelazi revizijski cenzus.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković