Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Tamara Đelić advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd-Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje koja je izjavljena protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržano u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 225/19 od 15.08.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 14.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržano u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 225/19 od 15.08.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 225/19 od 15.08.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 811/18 od 03.12.2018. godine u delu odluke o troškovima parničnog postupka i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak u ukinutom delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P br 811/18 od 03.12.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužilji uplati na ime manje uplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu PIO mesečne iznose za periode od novembra 2013. godine zaključno sa februarom 2014. godine na osnovice bliže opisane u izreci presude, po stopi koja bude važila na dan uplate. Stavom drugim izreke odlučeno je da povodom ovog spora svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 225/19 od 15.08.2019. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 811/18 od 03.12.2018. godine u stavu prvom, a stavom drugim izreke odbijena je žalba tužilje kao neosnovana i potvrđeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene.

Protiv drugostepene presude u delu kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vzanih za troškove postupka, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka u smislu odredbe člana 408. i 420. ZPP („Sl. glasnik RS“, br 72/11…87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da u korist tužilje izvrši uplatu pripadajućih doprinosa. Međutim i pored toga prvostepeni sud je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka sa obrazloženjem da nije bilo neophodno da tužilja povodom uplate pripadajućih doprinosa vodi posebnu parnicu, već je iste mogla da potražuje i u postupku za isplatu novčane naknade zbog nezaposlenosti.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužilje i potvrdio odluku o troškovima parničnog postupka prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešan stav nižestepenih sudova u pogledu prava tužilje na naknadu troškova postupka.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a odredbom člana 154. stav 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi nadoknatiti stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Prema članu 156. ZPP tužilac će nadoknaditi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod na tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ono ne održava, onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredbi, kao ishod ove parnice, nižestepeni sudovi su pogrešno postupili kada su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju rukovoditi jeste uspeh parničnih stranaka u sporu. Izuzetak su porodični sporovi kod kojih se sud vodi i kriterijumom pravičnosti. U ovom konkretnom slučaju tužena prilikom isplate novčane naknade nije izvršila isplatu pripadajućih doprinosa, zbog čega tužilja ima pravo da tužbom potražuje njihovu isplatu. Osim toga tužena je osporila tužbeni zahtev tužilje tokom postupka, u kom smislu tužilji, koja je uspela u sporu, pripada pravo na naknadu svih troškova koji su bili potrebni za vođenje parnice.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stav 2. u vezi odredbe člana 420. ZPP ukinuo odluku o troškovima parničnog postupka i predmet, u ukinutom delu, vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić