Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9399/2025
16.07.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladeta Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Živković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 1317/24 od 16.12.2024. godine, u sednici održanoj dana 16.07.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 1317/24 od 16.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Šapcu Gž 1317/24 od 16.12.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Loznici, Sudska jedinica u Ljuboviji P 144/13 od 01.08.2024. godine, kojim je odbijen predlog tuženog za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Loznici, Sudska jedinica u Ljuboviji P 144/2023 od 08. novembra 2021. godine i tuženi obavezan da tužiocu naknadi parnične troškove od 18.000,00 dinara. Odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv ovog rešenja tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbi članova 410. stav 2. tačka 5, 479. stav 6. i 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Pobijanim rešenjem drugostepeni sud je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepeno rešenje, kojim je odbijen predlog tuženog za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom prvostepenog suda od 08. novembra 2021. godine. Iz sadržine spisa proizlazi da je predmetna parnica spor male vrednosti, pošto je pravnosnažna presuda doneta po tužbenom zahtevu za isplatu glavnice od 101.465,77 dinara sa sporednim potraživanjem, a odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredba člana 479. stav 6. ovog zakona isključuje pravo izjavljivanja revizije protiv odluke drugostepenog suda u sporu male vrednosti.