Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Nedeljkov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Požarevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž rr 32/22 (2020) od 24.03.2022. godine, u sednici održanoj 07.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž rr 32/22 (2020) od 24.03.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž rr 32/22 (2020) od 24.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu Prr 277/2020 od 04.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbačena je kao neblagovremena tužba tužioca podneta 15.06.2020. godine protiv tužene Osnovnom sudu u Požarevcu, zavedena pod brojem Prr 277/2020. Stavom drugim izreke, konstatovano je da se ročište zakazano za 18.11.2021. godine neće držati. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove postupka od 9.000,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž rr 32/22 (2020) od 24.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno je prvostepeno rešenje. Stavom drugim izreke, delimično je usvojena žalba tužioca i preinačeno je prvostepeno rešenje u stavu trećem izreke tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti posebne revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku. Tužilac u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda usklađena je sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u pogledu primene odredaba člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 1. Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine („Službeni glasnik RS“ br. 38/20) kojom je propisano, između ostalog, da rokovi za podnošenje tužbe u parničnom postuku prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine. Kako su rokovi za podnošenje tužbe prestali da teku za vreme vanrednog stanja u periodu od 15.03.2020. godine do 06.05.2020. godine, to se nakon ukidanja vanrednog stanja i prestanka važenja Uredbe (06.05.2020. godine) rok ima produžiti za onoliko dana za koliko rok nije istekao.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi novčanog obeštećenja podneta je 15.06.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.

Prema članu 420. stav 1. ZPP stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava jedan ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2). U postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredbe ovog zakona o reviziji i protiv presude (član 420. stav 6. ZPP).

Odredbom člana 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/2015), propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1), da revizija nije dozvoljena (stav 3).

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku po tužbi za novčano obeštećenje, u kome revizija nije dozvoljena po posebnom zakonu ni protiv pravnosnažne presude, to revizija tužioca nije dozvoljena ni protiv rešenja drugostepenog suda, a na osnovu citiranih zakonskih odredbi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić