Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3444/22 od 03.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužene izjavljena protiv stava petog izreke prvostepene presude. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), propisano je da posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, dok je stavom 2. istog člana propisano da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime neisplaćene invalidnine tužiocu, o kom zahtevu su nižestepeni sudovi odlučili, tako što su usvojili zahtev tužioca za period od oktobra 2016. godine do septembra 2020. godine. O pravu tužioca, visini tražene naknade i pripadajuće kamate, nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Na dosuđene iznose za navedeni period tužiocu je dosuđena zakonska zatezna kamata od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa primenom članova 277. stava 1. i 186. ZOO jer je osnov potraživanja naknada štete. Revizijskim navodima kojima se osporava odgovornost tužene ukazivanjem da sudovi nisu na pouzdan način utvrdili propustom kog organa je za tužioca nastala šteta, niti cenili doprinos tužioca nastanku štete, zapravo se osporava činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza što nije dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 2. ZPP. Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete na ime neisplaćene invalidnine podneta je 11.10.2019. godine, a označena vrednost vrednost predmeta spora je 190.000,00 dinara. Podneskom od 20.10.2020. godine tužilac je preinačio tužbu i kao vrednost predmeta spora označio iznos od 990.427,90 dinara. Vrednost predmeta spora koja se pobija revizijom tužene je 979.860,64 dinara.

Imajući u vidu da su u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja, to je revizija tužene nedozvoljena shodno članu 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković