.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 942/2015
26.11.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca Đ.Z. iz S., čiji je punomoćnik M.B., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, koju zastupa Direkcija za imovinskopravne poslove – Odeljenje u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 3550/14 od 10.12.2014. godine, u sednici veća od 26.11.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
I NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 3550/14 od 10.12.2014. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
II ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 3550/14 od 10.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br. 13831/2010 od 26.02.2010. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tužena je obavezana da mu isplati za pretrpljene fizičke bolove 260.000,00 dinara, za duševne bolove zbog naruženosti 240.000,00 dinara, i na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti 950.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca preko iznosa dosuđenih stavom prvim izreke sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tužena naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljeni strah u iznosu od 420.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom četvrtim izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 98.000,00 dinara.
Po žalbi parničnih stranaka, doneta je presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 13466/10 od 02.08.2011. godine, kojom je prevostepena presuda delimično potvrđena i delimično preinačena. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 1388/11 od 02.02.2012. godine nije prihvaćen predlog Apelacionog suda u Beogradu za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj i odbačene su kao nedozvoljene žalba i revizija tužioca izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 13466/10 od 02.08.2011. godine.
Odlukom Ustavnog suda Už 4305/2011 na sednici veća od 21.11.2013. godine usvojena je ustavna žalba Đ.Z. i utvrđeno da mu je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 13466/10 od 02.08.2011. godine povređeno pravo na pravično suđenje, poništena je navedena presuda Apelacionog suda u Beogradu i određeno da isti sud ponovo odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv prvostepene presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 3550/14 od 10.12.2014. godine, ponovo je odlučeno o žalbi tužioca izjavljenoj protiv prvostepene presude, i stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je tužena obavezana da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljeni strah u iznosu od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od prvostepenog presuđenja do isplate, dok je za iznos preko dosuđenog do traženih 420.000,00 dinara sa priopadajućom kamatom odbijen tužbeni zahtev. Stavom trećim izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 22.000,00 dinara.
Protiv drugostepene presude, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 395. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je preko punomoćnika podneo odgovor na reviziju.
Apelacioni sud u Beogradu je predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučianje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09) koji se u ovom postupku primenjuje po osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11). Naime, u pobijanoj drugostepenoj presudi pravilno je ocenjeno da potraživanje tužioca nije zastarelo, u smislu člana 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da je tužilac kao pripadnik JNA ranjen 06.10.1991. godine u D., da je u ratu učestvovao do 01.09.1992. godine, te da je od tužene tražio naknadu štete vansudskim putem 11.11.2006. godine, pa stoga nije istekao rok zastarelosti od 15 godina do podnošenja tužbe 15.12.2008. godine, u smislu čl. 383., 388. i 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi člana 194. Zakona o Vojsci Jugoslavije. Stoga nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse u konkretnom slučaju, pa je odlučeno kao u stavu I izreke ovog rešenja.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 401. stav 2. ZPP, i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužilac je tužbom od 15.12.2008. godine, tražio naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 1.100.000,00 dinara. Podneskom od 12.11.2009. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 2.380.000,00 dinara. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu u ukupnom iznosu od 1.650.000,00 dinara. Pobijana drugostepena presuda doneta je 10.12.2014. godine.
Budući da je tužba u ovom predmetu podneta 15.12.2008. godine, na revizijski postupak primenjuju se odredbe ranijeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), osim u pogledu revizijskog cenzusa. Kako je pobijana drugostepena presuda doneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“br. 55/14) na revizijski cenzus primenjuje se odredba člana 23. stav 3. tog zakona, po kojoj je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Budući da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu II izreke, na osnovu člana 404. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević,s.r.
