Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 ...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.10/23), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a tuženi u reviziji ne ukazuju na konkretnu bitnu povredu odredaba parničnog postupka propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predmetna parcela broj .. površine 624 m2, je po vrsti građevinsko zemljište a po kulturi vinograd prve klase, upisana u LN br.1 .. K.O. ..., u zajedničkoj svojini tužilaca AA i BB, na ½ idealnih delova i u susvojini tužilje VV na preostalih ½ idealnih delova. Parcela se nalazi u potezu „Selo“, ... i u prirodi je u regulaciji ulice ..., a obuhvaćena je Planom generalne regulacije „Mišeluka sa ribnjakom („Sl. list Grada Novog Sada“, br.57/2014 i 42/2022), kao i Planom detaljne regulacije „Mišeluka II“ u Novom Sadu („Sl. list Grada Novog Sada“, br.26/2017 od 27.05.2017. godine). U prirodi predmetna parcela je ušla u sastav ulice ... u celosti tako što je opremljena vodnom, elektro-energetskom, gasnom i telekomunikacionom infrastrukturom, dok je saobraćajna površina izgrađena od asfaltnog zastora pa je neometano koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj. Tržišna vrednost predmetne parcele na dan presuđenja 30.06.2023. godine, iznosila je 16.770,14 dinara / m2, odnosno ukupno 10.464.567,36 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su obavezali tuženog da tužiocima isplati naknadu za izvršenu faktičku eksproprijaciju imajući u vidu da je u toku postupka utvrđeno da je faktičku vlast na predmetnoj parceli vršio tuženi koji je svojim pasivnim ponašanjem omogućio da ta parcela uđe u sastav ulice ... i tako postane javna saobraćajnica koju koristi neograničen broj lica na koji način su tužioci onemogućeni u vršenju svog prava svojine pa im predmetna naknada pripada na osnovu odredbe člana 58. Ustava RS, u vezi člana 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 1. Protokola broj 1, Evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Pravo na imovinu je jedno od osnovnih ljudskih prava zaštićenih ustavno- pravnim normama i normama međunarodnih konvencija čiji je Republika Srbija potpisnik. Ustav RS, u odredbi člana 58. jemči mirno uživanje svojine, drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, tako što propisuje da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine, a oduzimanje i ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

Protokolom broj 1 uz Evropsku Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u članu 1. se garantuje zaštita imovine tako što je propisano da svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine i da niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Ustavne odredbe i Konvencija ukazuju na obavezu isplate razumne naknade za oduzetu imovinu, po tržišnim cenama u vreme presuđenja, koja je odlukom nižestepenih sudova i utvrđena.

Odredbom člana 9. stav 1. Zakona o građevinskom zemljištu („Sl. glasnik RS“, br.44/95...46/98), propisano je da se građevinsko zemljište privodi nameni izgradnjom objekata, odnosno izvođenjem drugih radova u skladu sa propisima o planiranju i uređenju prostora.

Zakon o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br.72/11...105/144), u odredbi člana 10. stav 2. propisuje da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su, kao takve, određene zakonom (javni putevi, javne pruge, most i tunel na javnom putu, pruzi ili ulici, trgovi, javni parkovi, granični prelaz itd.). U smislu odredbe člana 7. istog Zakona, dobra u opštoj svojini su u svojini RS izuzev puteva drugog reda koji su u svojini AP na čijoj se teritoriji nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koja nisu deo auto-puta ili državnog puta prvog i drugog reda), i trgova, javnih površina koji su u svojini jedinica lokalne samouprave, na čijoj se teritoriji nalaze.

U konkretnom slučaju, predmetna parcela ušla je u sastav ulice ..., u ..., opremljena je vodnom, elektro energetskom, gasnom i telekomunikacionom infrastrukturom, dok je saobraćajna površina izgrađena od asfaltnog zastora i nesmetano je koristi neograničeni broj lica za javni saobraćaj. Tako je predmetnoj parceli promenjena namena jer je to zemljište postalo dobro u opštoj upotrebi koje koristi neograničeni broj ljudi, a kojim upravlja i održava ga jedinica lokalne samouprave, preko svojih organa i javnih preduzeća čiji je osnivač. Tako je izvršena tzv. faktička eksproprijacija koja nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni i drugi objekti u javnom interesu, iako ne postoji rešenje o eksproprijaciji zemljišta odnosno rešenje o njegovom izuzimanju iz poseda. Tuženi je obveznik isplate tužiocima predmetne naknade pošto se parcela koja je u njihovom zajedničkom vlasništvu odnosno suvlasništvu koristi kao ulica, dobro u opštoj upotrebi – javnoj svojini, a visina naknade koja tužiocima pripada, u smislu odredbe člana 1. Protokola 1 uz Evropsku Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i odredbe člana 58. Ustava RS, pravilno je određena prema tržišnoj vrednosti zemljišta koje je ušlo u sastav formirane ulice.

Navodi revizije tuženog o tome da on nijednim svojom pravnim aktom niti faktičkom radnjom nije deposedirao tužioce ili dozvolio drugim licima da koriste njihovo zemljište, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude imajući u vidu da je tuženi dužan bio dužan da sprovede postupak eksproprijacije predmetne parcele pre njenog faktičkog oduzimanja od tužilaca, što je on propustio da učini pa tužiocima duguje naknadu za faktičko eksproprisano zemljište.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković