.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 949/2020
05.03.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Dejan Dejanović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž2 286/19 od 28.11.2019. godine, u sednici održanoj 05.03.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
USVAJA SE revizija tužioca i ukidaju rešenja Višeg suda u Beogradu Gž2 286/19 od 28.11.2019. godine i Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 917/19 od 19.09.2019. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 917/19 od 19.09.2019. godine odbačena je tužba tužioca podneta dana 31.05.2019. godine, kao nerazumljiva.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž2 286/19 od 28.11.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje, a stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u granicama propisanim odredbom člana 408. u vezi sa članom 420. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 87/18) i utvrdio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema stanju u predmetu tužilac je 23.05.2019. godine podneo tužbu, radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava sa predlogom da sud usvoji tužbeni zahtev, izmeni presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 966/16 od 26.09.2018. godine u stavu četvrtom, tako što će dete - maloletnog sina stranaka poveriti na izdržavanje, čuvanje, negu i vaspitanje ocu, a tuženu obavezati da snosi troškove parničnog postupka. Po prijemu tužbe, prvostepeni sud je održao ročište u smislu člana 294. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Na ročištu je prisutnom punomoćniku tužioca predočeno da je tužba nejasna u delu kojim se u petitumu tužbenog zahteva traži izmena presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 966/16 od 26.09.2018. godine u stavu četvrtom izreke, tako što će se maloletno dete stranaka poveriti na izdržavanje, čuvanje, negu i vaspitanje ocu, s obzirom da je u toj presudi u stavu četvrtom izreke određena mera zaštite od nasilja u porodici. Nakon što je punomoćniku tužioca predočen razlog zbog koga sud smatra da je tužba nerazumljiva i da će kao takva biti odbačena, punomoćnik tužioca je izjavio da smatra da je tužba osnovana. Nalazeći da je tužba u ovoj parnici nerazumljiva, jer ne sadrži jasno označenje predmeta spora i da tužilac ima punomoćnika iz reda advokata, prvostepeni sud je rešenjem na osnovu člana 98, 101, 192. i 294. Zakona o parničnom postupku odbacio tužbu kao nerazumljivu. Pobijanim drugostepenim rešenjem odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje, s obzirom da su kao neosnovani ocenjeni žalbeni navodi tužioca, da nisu postojali razlozi za odbačaj tužbe.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbacili tužbu, kao nerazumljivu.
Prema članu 77. stav 3. Porodičnog zakona, sud donosi odluku da će jedan roditelj samostalno vršiti roditeljsko pravo, kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava. Po članu 68. stav 1. i 2. Porodičnog zakona roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu, a staranje o detetu obuhvata: čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje, te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Pravnosnažna sudska odluka o vršenju roditeljskog prava može se izmeniti ako su se u međuvremenu promenile okolnosti na kojima je zasnovana prethodna odluka i ako je to u najboljem interesu deteta u smislu članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona. Tužbu za vršenje roditeljskog prava mogu podneti dete, roditelji deteta i organ starateljstva prema članu 264. stav 1. navedenog zakona. Shodno navedenim zakonskim odredbama tužba za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava je preobražajna tužba, jer titular prava svoje pravo na promenu po zakonu može ostvariti samo donošenjem nove sudske odluke koja deluje za ubuduće (preobražajna – konstitutivna presuda), a novom odlukom o vršenju roditeljskog prava menjaju se prava i dužnosti oba roditelja u pogledu sadržine i obima vršenja prava.
Imajući u vidu činjenične navode tužbe i sadržinu tužbenog zahteva kojim je traženo da se izmeni presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 966/16 od 26.09.2018. godine, tako što će se dete – maloletni sin stranaka poveriti na izdržavanje, čuvanje, negu i vaspitanje tužiocu kao ocu, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda nije bilo mesta odbačaju tužbe kao nerazumljive iz razloga što ne sadrži jasno označenje predmeta spora, odnosno što je u tužbenom zahtevu pogrešno označen stav izreke prethodne presude čija se izmena traži. Polazeći od sadržine odredbe člana 98. stav 3. ZPP, koja propisuje obavezne elemente podnesaka, kao i odredbe člana 192. stav 1. istog Zakona koja propisuje dodatne obavezne elemente koje tužba mora da sadrži, tužba u konkretnom slučaju sadrži predmet spora i određen zahtev u pogledu glavne stvari. Osim toga i u praksi Evropskog suda za ljudska prava izražen je stav da su sudovi obavezni da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka, tako i preteranu fleksibilnost koja bi učinila bezvrednim (ništavim, beznačajnim) proceduralne zahteve predviđene zakonima. Odbacivanje tužbe kao nerazumljive samo iz razloga pogrešno označenog broja stava izreke presude čija se izmena traži, nema utemeljenja u sadržini materijalno-pravnih odredaba i predstavlja preterano formalističko tumačenje navedenih odredaba ZPP.
Imajući u vidu navedeno, nižestepeni sudovi se nisu upustili u suštinsku ocenu sadržine tužbenog zahteva, imajući u vidu činjenične navode tužbe i određeni zahtev u pogledu glavne stvari sadržan u tužbi, što je imalo za posledicu da u postupku nisu utvrđene bitne činjenice za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
