Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje maloletne AA iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka BB, a punomoćnik Julijana Stepanić Pavlović, advokat iz ..., protiv tuženog VV i tužene GG, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milomir Petrović, advokat iz ..., te tuženih DD i ĐĐ, oboje iz ... i EE i ŽŽ, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Maja Ružić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženih EE i ŽŽ, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 274/22 od 17.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 23.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih EE i ŽŽ, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 274/22 od 17.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih EE i ŽŽ izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 274/22 od 17.02.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici P 820/18 od 14.05.2021. godine obavezani su tuženi od prvog do četvrtog reda da tužilji na ime materijalne štete solidarno isplate iznos od 600 evra sa zakonskom zateznom kamatom od 01.12.2016. godine do isplate (stav 1. izreke) Konstatovano je da je povučena tužba u delu tužbenog zahteva da se solidarno obavežu tuženi petog i šestog reda da tužilji na ime naknade materijalne štete isplate iznos od 50 evra (stav 2. izreke). Konstatovano je da je povučena tužba da se obavežu tuženi petog i šestog reda da plate zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga od 50 evra počev od 01.12.2016. godine do 26.11.2018. godine (stav 3.izreke). Obavezani su tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 350.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2021. godine do konačne isplate, a tužbeni zahtev je odbijen preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 650.000,00 dinara po tom osnovu, obavezani su tuženi da tužilji isplate za pretrpljeni strah iznos od 250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2021. godine do isplate, a odbijen je tužbeni zahtev do traženog iznosa od 720.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha (stav 4.izreke). Odbijen je tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate za pretrpljene fizičke bolove iznos od 750.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2021. godine do isplate (stav 5.). Obavezani su tuženi da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 129.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate (stav 6). Odbijeni su zahtevi tuženih 1, 2, 5. i 6. reda za naknadu troškova prvostepenog postupka (stav 7. i 8.)

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 274/22 od 17.02.2022. godine, odbijena su žalbe stranaka i u pobijanom usvajajućem i odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i odluke o troškovima parničnog postupka i presuda Osnovnog suda u Loznici P 820/18 od 14.05.2021. godine potvrđena. Odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi EE i ŽŽ su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011...18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom obavezani su tuženi VV, GG, DD i ĐĐ, roditelji mlt ZZ i mlt. II da tužilji solidarno isplate naknadu materijalne štete, a solidarno sa tuženima EE i ŽŽ, roditeljima mlt. JJ da tužilji isplate naknadu materijalne i nematerijalne štete na osnovu odredaba članova 154. stav 1, 165. i člana 206. Zakona o obligacionim odnosima i člana 13.ZPP, koja je prouzrokovana krivičnim delom ucena iz člana 215. stav 1. Krivičnog zakonika, koje su izrvšili. mlt. ZZ, mlt. II i mlt. JJ.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivao o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi uz reviziju nisu dostavili pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Ne postoji potreba za novim tumačenjem odredaba članova 165.stav 4. i 206. stav 1. i 3. Zakona o obligacionim odnosima. Mlt.deca tuženih su prouzrokovala štetu tužilji zajedno, a KK, radeći nezavisno od njih, pa se radi o više lica odgovornih za štetu koja su radila i zajedno i nezavisno, a sa stručnog aspekta za posledični psihički poremećaj kod tužilje nije moguće razdvojiti pojedinačne doprinose maloletne dece tuženih i KK, pa svi učesnici odgovaraju solidarno, na osnovu navedenih odredaba.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.06.2018. godine. Tužba je preinačena 08.03.2021. godine. Vrednost predmeta spora, pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 600.000,00 dinara. Prvostepena presuda doneta je 14.05.2021. godine. Drugostepena presuda doneta je 17.06.2022. godine.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić