Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. u vezi sa članom 407. stav 2. ZPP, ukazujući na pogrešnu i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešnu primenu materijalnog prava.

Tužilac je dostavio svoj odgovor na reviziju tuženog.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na postojanje ostalih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi u smislu člana 374. stav 1. ZPP, kao učinjene na raspravi održanoj u žalbenom postupku, paušalno se ukazuje bez konkretizovanja istih.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom na raspravi održanoj u drugostepenom postupku shodno članu 383. stav 4. ZPP, tužilac je otac tuženog i VV i svi žive u ..., u kući na adresi ..., sagrađenoj na kp.br. .. površine 7 ari 59 m2, upisanoj u list nepokretnosti .. KO Petrovaradin. Navedena parcela nastala je spajanjem parcele .. površine 2 ara 84m2, koja se nalazi u prednjem delu do kapije i parcele .., locirane u unutrašnjosti, a koje čine jedinstveno dvorište. Na kap.br. .. sagrađena je stara porodična kuća u kojoj je tužilac živeo sa roditeljima, braćom i sestrama. Tužilac je na korišćenje od firme „Pobeda“ u kojoj je radio dobio stan koji je vrati firmi uz dogovor da firma otkupi 7/8 suvlasničkog udela na porodičnoj kući čiji je drugi vlasnik sa 1/8 idealnog dela bio tužiočev otac GG. Sredstvima kredita koji je podigao, tužilac je od firme kupio udeo kuće od 7/8 idealnog dela, a po očevoj smrti, dogovorom sa braćom i sestrama postao je isključivi vlasnik kuće i katastarske parcele broj .. na kojoj je ista sagrađena. Tužilac je od braće i sestara kupio i katastarsku parcelu .., ali se nije uknjižio kao njen vlasnik.

Početkom devedesetih godina prošlog veka tužiočeva ćerka je zasnovala vanbračnu zajednicu i sa svojim partnerom se odselila na Kosovo i Metohiju, gde je rođen tužiočev unuk DD, a tuženi se oženio i sa suprugom je živeo u domaćinstvu njenih roditelja. Tužilac mu je tada predložio da na katastarskoj parceli .. za sebe sagradi kuću, što je tuženi prihvatio, a na katastarskoj parceli .. sagradio je i lokal koji je naknadno nadzidao i pretvorio u stambeni prostor. Tužiočeva ćerka se po raskidu vanbračne zajednice dana 31.08.1992. godine vratila kod tužioca, zbog čega je 2005-2006. godine on dozidao staru porodičnu kuću u kojoj je živeo, tako da u dozidanoj sobi, kuhinji i kupatilu sada živi njegova ćerka sa sinom i suprugom.

Kako bi tuženi ozakonio svoje objekte, bez građevinske dozvole zidane na obe katastarske parcele, tužilac mu je ugovorom 1 Ov. 63863/07 od 13.12.2007. godine poklonio kp.br. .. sa starom porodičnom kućom površine 95m2 i dvorištem površine 1 ar 89m2 a za kp.br. .., čiji je tužilac bio neuknjiženi vlasnik, ali je tuženi sa svojim stričevima i tetkama, kao katastarskim vlasnicima, neposredno zaključio ugovor o kupoprodaji.

Po zaključenju predmetnog ugovora o poklonu tuženi je pokrenuo postupak legalizacije koji je pravosnažno okonačan 06.06.2013. godine, tako da prema sadašnjem katastarskom stanju katastarska parcela broj .. ima površinu 7 ari 59 m2 i na njoj se nalaze dva stambena objekta i dva pomoćna objekta u svojini tuženog, koji odbija da na zahtev tužioca istom vrati vlasništvo na kp.br. .. i na staroj, dozidanoj stambenoj zgradi kako bi tužilac realiziovao svoju nameru da iste pokloni ćerki.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je zaključenju ugovora o poklonu sa tuženim tužilac pristupio, jer nije imao poverenja u ćerku, čijoj se vanbračnoj vezi protivio, te da zaključenje ugovora o poklonu nije bilo motivisano potrebom ozakonjenja tuženikovih nelegalnih objekata, tako da nema osnova za utvrđenje ništavosti tog ugovora, kao simulovanog pravnog posla.

Drugostepeni sud je, po zaključenju rasprave u žalbenom postupku, utvrdio istovetno činjenično stanje vezano za vlasnički i katastarski status predmetnih nepokretnosti, ali je ocenom izvedenih dokaza shodno članu 8. ZPP našao da je zaključenju ugovora o poklonu tužilac pristupio u svrhu legalizacije tuženikovih objekata građenih bez dozvole nadležnog organa, da su tužilac i ćerka prevazišli davno postojeće nesuglasnice i da tužilac nije imao nameru da poklanjanjem svoje imovine tuženom ćerku liši nasledstva, pa je primenom člana 51. ZOO, koji reguliše osnov ugovorne obaveze, u vezi sa članom 103. stav 1. ZOO i članom 561. Srpskog građanskog zakonika utvrdio ništavost predmetnog ugovora.

Protivno revizijskim navodima, Vrhovni sud nalazi da je drugostepena odluka zasnovana na materijalnom pravu pravilno primenjenom na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje.

Članom 7. stav 1. i članom 228. ZPP propisana je dužnost stranke da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika, dok je odluka o tome koji će dokazi biti izvedeni radi utvrđivanja bitnih činjenica članom 229. stv 2. ZPP poverena sudu. Pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja tuženi dovodi u sumnju dajući sopstvenu analizu izvedenih dokaza i izvodi zaključke koji idu njemu u prilog, što je protivno procesnim pravima parničnih stranaka, jer je drugostepeni sud u skladu sa svojim ovlašćenjima izveo pravilan činjenični zaključak.

Pozitivni propisi koji regulišu oblast obligacionih odnosa poznaju teretne i besteretne pravne poslove. Ugovor o poklonu je dobročine prirode i regulisan je Srpskim građanskim zakonikom koji se primenjuje shodno Zakonu o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije, a kojim pravnim poslom poklonodavac bez naknade i svojom voljom poklonoprimcu daje u svojinu neku imovinsku celinu.

Članom 51. stav 1. ZOO propisano je da svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten pravni osnov, a kod ugovora dobročine prirode pobuda za zaključenje ugovora je bitan uslov njegovog postojanja i punovažnosti. Pobudu dobročinih ugovora predstavlja namera darivanja, bez koje takav ugovor ne postoji, pa kako pravilnim činjeničnim zaključkom drugostepenog suda sledi da je zaključenju predmetnog ugovora tužilac pristupio samo kako bi tuženom omogućio da legalizuje svoje objekte, to ovaj dobročini pravni posao nema kauzu, jer stvarna volja tužioca nije bila besteretno i trajno prenošenje svojine na nepokretnostima u korist tuženog već ciljno privremeno raspolaganje istima do okončanja postupka legalizacije. Iz navedenih razloga, zbog odsustva namere konačnog besteretnog raspolaganja u korist tuženog, pravilna je odluka drugostepenog suda kojom je utvrđena ništavost predmetnog ugovora, kao pravnog posla zaključenog protivno prinudnim propisima.

Suprotno revizijskim navodima, pobijanom presudom tužiocu nije dat deo tuženikove imovine. Sadašnja katastarska parcela .. KO Petrovaradin ima površinu 759 m2 i nastala je spajanjem ranije katastarske parcele .. površine 284m2 i katastarske parcele .. površine 575 m2, koju je nakon smrti oca tužilac kupio od svoje braće i sestara, ali kako se nikada nije uknjižio kao njen vlasnik, po izgradnji svojih nelegalsnih objekata, ugovor o kupoprodaji katastarske parcele .. sa stričevima i tetkama zaključio je neposredno tuženi. Pobijanom presudom suvlasništvo tužioca na jedinstvenoj katastarskoj parceli .. KO Petrovaradin utvrđeno je upravo u obimu nekadašnje katastarske parcele .., odnosno sa udelom od 284/759 idealnih delova, tako da nezavisno od činjenice što je tužilac svojim sredstvima kupio i katastarsku parcelu .. KO Petrovaradin, drugostepenom odlukom tužiocu nije dat deo katastarske parcele .. na kojoj je prema formalno zaključenom pisanom ugovoru o kupoprodaji katastarski vlasnik tuženi.

Na osnovu izložene pravne dokumentacije, primenom čalan 414. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke. Tužiočev zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka u visini naknade advokatu za sačinjavanje odgovora na reviziju odbijen je kao neosnovan drugim stavom izreke, jer shodno članu 154. stav 1. ZPP isti ne predstavlja potreban trošak.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković