.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 951/2021
11.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca mal. AA i mal.BB, koje zastupa zakonski zastupnik – majka VV iz ..., a čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog „Generali osiguranje Srbija“ sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Mirna Rakić Domazetović, advokat iz ..., uz učešće umešača na strani tuženog GG iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 325/19 od 09.07.2019. godine, u sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 325/19 od 09.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 325/19 od 09.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli, P 34/18 od 20.11.2018. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je tuženi obavezan da tužiocima mal. AA i mal. BB, na ime naknade nematerijalne štete plati po 30.000,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 20.11.2018. godine do isplate, dok su odbijeni njihovi zahtevi da im tuženi preko dosuđenog iznosa plati još po 20.000,00 dinara sa zakonskom kamatom od presuđenja do isplate. Istom presudom obavezan je tuženi da im na ime naknade troškova postupka plati 108.300,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Smederevu Gž 754/19 od 16.09.2020. godine, žalba tužilaca je odbijena, kao neosnovana, a žalba tuženog usvojena i prvostepena presuda preinačena tako što su odbijeni zahtevi tužilaca kojima su tražili da se tužena obaveže da im, na ime naknade nematerijalne štete plati po 30.000,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 20.11.2018. godine do isplate, kao i da im naknadi troškove parničnog postupka od 108.300,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate, pa su tužioci obavezani da tuženom naknade troškove postupka od 33.000,00 dinara. Istom presudom odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odbijen je zahtev tužilaca kojim su tražili da se tuženi obaveže da im naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljeni strah koji su pretrpeli u saobraćajnom udesu, uz adekvatnu primenu materijalnog prava i pravilan zaključak suda da pretrpljeni strah kod tužilaca – maloletne dece (15 meseci i 4,5 godine), nije posledica njihove svesti o opasnosti izazvanoj saobraćajnim udesom, zbog čega to ne predstavlja osnov za naknadu ovog vida nematerijalne štete. Imajući ovo u vidu, kao i da tužioci ne ukazuju na pravnosnažne sudske odluke kojima je drugačije odlučeno o tužbenom zahtevu u predmetima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije potrebno odlučivati o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, što znači da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 12.01.2018 godine. Tužioci nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 210. ZPP, pa se ocena dozvoljenosti revizije ceni u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno. Vrednost tužbenog zahteva u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno iznosi po 50.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnšenja tužbe, predstavlja dinarske protivvrednosti ispod 3.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora u odnosu na svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilaca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
