U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Vesne Stanković i Jelene Ivanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ...., Republika Hrvatska, koga zastupa Veroljub Đukić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4118/21 od 23.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 20.10.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4118/21 od 23.03.2022. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Prvim stavom izreke presude Višeg suda u Beogradu P 3246/19 od 20.04.2021. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženu Republiku Srbiju da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih i duševnih bolova usled povrede prava ličnosti, mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja isplati iznos od 8.640.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Drugim stavom izreke obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 11.250,00 dinara.

Prvim stavom izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4118/21 od 23.03.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 3246/19 od 20.04.2021. godine. Drugim stavom izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju shodno članu 407. stav 1. tačka 4. ZPP.

Ispitujući pobijanu reviziju u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju sledi da je tužilac kao pripadnik rezervnog sastava Zbora Narodne garde (ZNG) Hrvatske zarobljen od strane pripadnika Jugoslovenske narodne armije sproveden u zatvor u Sremskoj Mitrovici, gde je proveo period od 18.11.1991. godine do 14.08.1992. godine, kada je razmenjen po principu „svi za sve“. Tokom boravka u zatvoru tužilac nije imao nikakve informacije o svojoj porodici, kući i imanju, a zbog posledica boravka u zatvoru, nakon razmene zatvorenika, priznato mu je svojstvo ratnog vojnog invalida sedme grupe sa 50% oštećenja organizma, za period od 01.06.1994. godine, pa ubuduće, dok ispunjava zakonom predviđene uslove.

Primenom materijalnog prava na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je shodno članu 376. Zakona o obligacionim odnosima ocenio da je osnovan prigovor zastarelosti potraživanja istaknut od strane tužene, zbog čega je tužbeni zahtev kao neosnovan odbio.

Prihvatajući utvrđeno činjenično stanje kao pravilno i potpuno utvrđeno i citirane odredbe materijalnog prava kao pravilno primenjene, drugostepeni sud je žalbu tužene kao neosnovanu odbio, zaključujući da u konkretnom slučaju nema mesta primeni privilegovanog roka zastarelosti s obzirom da je krivični postupak vođen pred Višim sudom u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine, nastavljen pred međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju protiv Gorana Hadžića, koji postupak je obustavljen zbog smrti imenovanog, protivno članu 372. stav 1. ZPP prvi put istaknut u žalbenom postupku.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Pravilno su sudovi prilikom ocene prigovora zastarelosti potraživanja koje je predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici primenili odredbu člana 376. ZOO, prema kojoj potraživanja naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećeni saznao za štetu i lice koje je štetu učinilo, a u svakom slučaju to potraživanje zastareva za pet godina od nastanka štete.

Primena privilegovanog roka zastarelosti iz člana 377. ZOO nije ograničena samo na slučaj kada je pravosnažnom presudom utvrđeno postojanje krivičnog dela i okrivljeni oglašen krivim za krivično delo. Ako su postojale procesne smetnje zbog kojih nije bilo moguće da se krivični postupak protiv osumljičenog, odnosno optuženog lica pokrene i okonča, a i u slučaju kada je eventualni štetnik preminuo, parnični sud je ovlašćen da kao prethodno pitanje ceni da li je šteta prouzrokovana radnjom koja u sebi sadrži elemente krivičnog dela, jer kažnjivo delo može da postoji i kada je krivični postupak izostao. U tom slučaju delovanje parničnog suda nije usmereno na utvrđivanje krivične odgovornosti, koja se može utvrditi samo u krivičnom postupku, već se cene eventualno postojeći osnovi za primenu pravila o zastarelosti potraživanja zahteva za naknadu štete iz člana 377. ZOO. Međutim, u konkretnom slučaju navedene činjenice nisu utvrđene, jer tužilac na kome je shodno članu 231. ZPP teret dokazivanja, tokom postupka nije predložio dokaze na te okolnosti. On je to učinio tek u reviziji, navodima da je protiv određenog lica zbog učešća u zločinima protiv čovečnosti vođen postupak pred međunarodnim sudom koji je usled smrti optuženog obustavljen, a da je zbog protivpravnog zatvaranja, pritvaranja i boravka tužioca u nehumanim uslovima u KPZ u Sremskoj Mitrovici došlo i do kršenja zakona i običaja ratovanja. U ovoj fazi postupka ti navodi ne mogu uticati na zakonitost pobijane presude ne samo zbog pravila iz člana 308. ZPP koji propisuje obaveze stranke da najkasnije na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu ako pripremno ročište nije održano iznese sve činjenice potrebne za obrazloženje iz svog predloga i da predloži dokaze kojima te činjenice potvrđuje, već i zbog pravila iz člana 407. stav 2. ZPP koji propisuje da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Saglasno datoj pravnoj argumentaciji, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Kako tužiočeva revizija nije usvojena, to je shodno članu 165. stav 1. ZPP kao neosnovan odbijen njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća-sudija
Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić