Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Rešenjem R3 38/19 od 18.12.2019. godine Apelacioni sud u Beogradu je predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 395. Zakona o parničnom postupku, u cilju razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.

Postupajući po predlogu Apelacionog suda u Beogradu, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno naknade štetu koju je tužilac pretrpeo u visini troškova ulaganja u stan u ulici ... broj ... u ... . U vreme izvođenja radova tužilac je stan u kojem je izvodio radove, koristio kao nosilac stanarskog prava, po osnovu ugovora o korišćenju stana u privatnoj svojini zaključenog sa neparničarem VV, iz čega proizlazi da tuženi, koji su svojinu na stanu stekli naknadno kupovinom od vlasnika, nisu pasivno legitimisani za nakadu štete koju je tužilac pretrpeo, jer nisu bili u ugovornom odnosu sa tužiocem.

U takvom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepeni sud prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda. Razlog revizije tužioca je pozivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava, što nije dovoljan osnov za odlučivanje o posebnoj reviziji. Pogrešna primena materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava, za šta u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi. Kako su nižestepene presude donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom ni prihvatanje odlučivanja o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drukčiji ishod spora.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom člana 396. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.06.2010. godine, sa zahtevom za utvrđenje prava svojine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 500.000,00 dinara. Usled okolnosti koje su nastale nakon podnošenja tužbe, tužilac je podneskom od 07.06.2016. godine preinačio tužbu utoliko što je umesto prvobitno postavljenog zahteva za utvrđenje prava svojine, postavio zahtev za naknadu štete u iznosu od 2.400.000,00 dinara. Podneskom od 04.04.2017. godine tužbeni zahtev je smanjen na iznos od 1.174.587,92 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 20.04.2017. godine.

Prema članu 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona (01.02.2012. godine) sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09). Prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), objavljenih u „Službenom glasniku RS“, br. 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (31.05.2014. godine)

U ovom slučaju, pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta je 06.02.2019. godine, posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku.

Kako se radi o postupku u kojem vrednost predmeta spora pobijanog dela je iznos koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tuženima ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, zbog čega je, primenom člana 161. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić