Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9522/2023
30.08.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aca Nastasijević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vukojica Sekulić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Negotinu Gž 436/22 od 28.12.2022. godine, u sednici održanoj 30.08.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Negotinu Gž 436/22 od 28.12.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Negotinu Gž 436/22 od 28.12.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu P 863/22 od 31.10.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom od presuđenja 31.10.2022. godine do isplate, dok je preko dosuđenog do traženog iznosa od 60.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 27.300,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Negotinu Gž 436/22 od 28.12.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u usvajaućem delu iz stava prvog izreke i u stavu drugom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je utvrdio da iz navoda revizije tužene ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava, niti neujednačena sudska praksa. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su odluku o visini pravične novčane naknade za duševne bolove koje je tužilac trpeo zbog povrede ugleda i časti doneli ocenom svih okolnosti konretnog slučaja, a posebno ceneći intenzitet i trajanje duševnih bolova tužioca, u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Kako je navedeno u domenu slobodne procene suda, sa ograničenjima u smislu da sud mora vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi naknada nematerijalne štete, a tužena navodima revizije osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, te imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi naknade štete u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju to Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 20.09.2022. godine i označena je vrednost predmeta spora od 1 dinar. U toku postupka, tužilac je opredelio tužbeni zahtev na 60.000,00 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.